Znate, ako postoji, Bog je veoma čudan neki lik. Napravio je takav balans i tako ga perfektno remeti. Prostor na kojem se nalazi ogromna koncentracija gluposti, zadesio je građanski rat u kome je bilo mnogo žrtava.
Tokom petogodišnje vladavine i serije nezamislivih lupetanja, puzećih državnih udara, basnoslovne otimačine i pljačke u režiji njegove posluge, Srbija je još uvek kontaminirana Koštuničinom mentalnom radijacijom, nekrofilijom i psihopatologijom. Pri tom, „kampanja“ koja se (razložno) vodi protiv Čit
Nema nikakvog razloga da krijem, niti je to – želim da verujem uzaludno – krivično delo: gadi mi se Emir Kusturica. Gade mi se izjave Emira Kusturice. Gade mi se fotografije Emira Kusturice. Gade mi se njegovi filmovi: valjda sam jedan od retkih živućih Srba koji nije gledao „Underground“ niti bilo
To je, draga deco, bila jedna od mnogih privatnih (ili privatizovanih) prćija Dobrice Ćosića koja je, po običaju, jako lepo zvučala, ali nikoga i ništa nije odbranila
Rekonstrukcija Gazele nije se juče odrazila na saobraćaj u gradu kao dan pre. Vozila gradskog prevoza kasnila su najviše desetak minuta, pa su otpravnici uspevali da ih, kako kažu u GSP, “ukalupe” u red vožnje.
Tuži, jade, mene, Nermina Čengića lično, osobno i personalno? Tuži me i spremi dokaze da nisam upravu za bilo koji od navoda. Kolika “košarica sa jajima” ti treba za to? Frka je malo znam, valja se, nakon svih bljuvotina o Sarajevu pojavit na ovim ulicama? Smiješ li prošetat’ do Baščaršije ili bar d
Voja Koštunica se indignirao. Umesto da se izjasni o pitanjima koja su mu jasno postavljena od nadležnih instanci, on i njegovi talibani Mladenović, Aligrudić i svi redom okomili su se na RTV B92, jer da ta stanica neće da prenese sva njihova smarajuća, lažljiva i dosadna smatranja i ukazivanja. Pok
Može li postojati "liberalna cenzura", i može li ikada biti opravdana? Da li granice slobode govora određuje sadržaj ili okolnosti?
Treba iznova čitati Marxa, sestre i braćo u Kristu, ali i legendarnu knjigu 'Tehnika državnog udara' koju je notorni Curzio Malaparte pisao još dvadesetih godina XX. stoljeća. Tada je bilo lakše: korumpiraš vojsku, naoružaš squadre, pustiš nekoliko vrućih parola o 'kaosu, korupciji i kriminalu' (os
Poklonici počivšeg Slobodana Miloševića ne propuštaju priliku da ispišu gigabajte hvalospeva voždovoj državničkoj mudrosti i genijalnosti i da ih štampaju u Vučelinom „Muhuru“.
Ako je rat završio, ne znači da je gotov. Polazeći od te logike jedan je marginalni kroničar prije više godina pisao o fenomenu trajnovalidnoga rata, ideološkoj tvorevini pomoću koje se oligarhije nekih balkanskih zemalja održavaju na vlasti, i to tako što uz kvalitetno narušenu bilateralnu suradnju
Deset i po decenija nakon “Osamnaestog brimera Luja Bonaparte”, šest decenija nakon pomenutih makartijevskih didaktičkih priloga, i samo dve decenije nakon novog talasa makartizma, dok se razočaranje do nedavno očaranih širi, čini se da bi trebalo napraviti EPP-film novog naslova “Kako prepoznati ka