Huti se često opisuju kao „pobunjenici“, što je možda bilo prikladno prošle decenije, ali više nije. U haotičnim prilikama posle niza pobuna u Jemenu 2011. godine, Huti – udruženi pokret političkih, verskih i plemenskih grupa sa severa zemlje – bili su kvalifikovani pobednici. Nisu izvojevali potpunu nacionalnu pobedu, ali su do 2014. uspostavili kontrolu nad glavnim gradom, Sanom, i većinom gusto naseljenih delova zemlje, izuzev Adena. Preživeli su usaglašen i krvav napad koji je pokrenut da ih ukloni sa vlasti, koji je predvodila Saudijska Arabija, a podržali Britanija i SAD.
JAR je prva i zasad jedina država koja je na Međunarodnom sudu pravde započela proces protiv Izraela zbog kršenja UN-ove Konvencije protiv genocida zbog vojne ofenzive u Pojasu Gaze. Izraelski predstavnici će pred sudom braniti politiku države i tako napraviti iznimku od višedesetljetnog bojkota tog suda
Uspjeh bivšeg predsjednika ne zasniva se na njegovom autoritarizmu. Mnogi ga birači podržavaju jer ga vide kao čovjeka sredine.
Nezapamćene mere štednje uz istovremeno štampanje novca, kao i propust da se ustanove bankarska unija i unija tržišta kapitala, označili su početak perioda od 13 godina u kom su finansijskim sistemom Evrope kružile rekordne količine novca, dok je nivo investicija u tehnologije budućnosti bio rekordno nizak. Zato je Evropa zaostala za Sjedinjenim Državama i Kinom. Potčinjavane volji Amerike i upućivanje praznih pretnji Kini jednako su tužni i beskorisni.
Niko se nije pobunio. Do sada, koliko se zna, od izbijanja rata nije zabeležen nijedan slučaj odbijanja mobilizacije, izuzev jednog osamnaestogodišnjaka koji je zbog prigovora savesti odbio da služi vojni rok.1 Piloti bombarduju kao nikada do sada, operateri bespilotnih letelica ubijaju daljinskim upravljačem u ogromnim brojevima, tobdžije granatiraju više nego ikada, rukovaoci teške inžinjerijske opreme uništavaju kao što nisu nikada pre, a čak i stražari u zatvorima zlostavljaju zarobljene Palestince kao nikada do sada. I niko se ne buni.
Pored strašne izraelske patnje koja se ne sme potceniti, mnogo je veća patnja u Pojasu Gaze. Ogromna i očajnička. Nema za nju objašnjenje niti je treba objašnjavati. Dovoljni su izveštaji koji dolaze iz Gaze i koji se emituju širom sveta. Svuda izuzev u jednoj malecnoj zemlji čije su oči zatvorene, a srce zapečaćeno.
Globalne cene nafte porasle su u sredu kada je zabrinutost zbog krize u Crvenom moru pojačana izveštajima o poremećajima na najvećem naftnom polju u Libiji. Međutim, cene sirove nafte su ostale relativno stabilne i još uvek su znatno niže nego prethodnih meseci, pošto su od jeseni pale za skoro 20 dolara po barelu.
Bezuslovna podrška Izraelu pokazuje se sada kao medveđa usluga predsjedniku. Čak i njegovi vlastiti saradnici protestuju protiv njegove politike.
Nakon što je prije osam mjeseci u Sudanu, trećoj najvećoj državi u Africi, buknuo građanski rat došlo je do "trenutno najveće krize raseljavanja u svijetu", kako je stanje nazvao UN, ali velike sile malo brinu o tome
Očigledno je i zločinačka igra Binjamina Netanjahua da uništi Hamas (na kraju krajeva, sve što ti gladni ljudi žele jeste da zarade za život) i oslabi palestinske vlasti, takođe bila vežba zapadnjačke racionalnosti koja je trebalo da pokaže svetu da je došlo vreme da se sahrani ideja o političkom rešenju. Prema Netanjahuovoj metodi, Palestinci nemaju pravo veta na normalizaciju odnosa sa Saudijskom Arabijom. Ali primitivci iz Hamasa su nadmudrili komandosa iz elitne jedinice i za njega, a i za nas pripremili iznenađenje.
Najviši meksički i američki zvaničnici su na sastanku održanom 27. decembra, postigli napredak u hitnim razgovorima o obuzdavanju porasta ilegalnih prelazaka na južnoj granici SAD, koji predstavljaju veliki izazov predsjedniku Joe Bidenu uoči izborne godine.
U svetlu genocidnog nasilja u Gazi i gušenja debate na fakultetima, manje je važno to što se meni, i još nekima, nije svideo svaki aspekt argumenata pojedinih studentskih grupa nakon 7. oktobra. Kada sam ponudila svoju kritiku jezika kojim se služi Harvardski komitet solidarnosti sa Palestinom, učinila sam to u duhu dijaloga. Nisam mogla znati da će stanovište komiteta biti uklonjeno iz javnog prostora, kao ni razmere uznemiravanja i doksovanja koje će trpeti njegovi članovi. Ipak, još ima vremena za odbranu prava ovih studenata – i svih studenata – da iznesu svoje gledište bez straha od odmazde ili štete.
