Dok eksploatišu radnu snagu i državne resurse s efikasnošću kakva se 50-ih i 60-ih godina nije mogla ni zamisliti, vlasnici kapitala zanemaruju i premije sopstvenog osiguranja – štede na porezima zahvaljujući kojima su države uspevale da kontrolišu nezadovoljnike i zaštite vlasnička prava.
„Opera i balet su u jezgru kulture mnogih ljudi koji žive u Londonu i na jugu Engleske“, rekao je jednom u parlamentu bivši konzervativni ministar Džejk Beri (sada član stranke Reform UK). „Ali za mnoge od nas na severu, na tom mestu je naš lokalni fudbalski klub – naši Glajndborn, Rojal balej, Rojal opera hauz ili Rojal Šekspir kompani biće Blekbern Rovers, Akrington Stenli, Barou, Karlajl ili Sanderland.“
Regionalne države izražavaju zabrinutost dok isplivavaju novi dokazi o masovnim pogubljenjima koja provodi paravojna formacija u El Fašeru.
Mogućnost okupljanja ljudi u fizičkom prostoru zadržala je veliki značaj i u doba interneta. To se posebno odnosi na zemlje u kojima je demokratija ugrožena. Kao što se pokazalo u poslednjih dvadesetak godina „globalne demokratske recesije“, postojeće institucije, uključujući i sudove, često ne uspevaju da zaustave dolazeće autokrate. Bar u nekim slučajevima, mnogo efikasnije im se suprotstavlja građanstvo na ulicama i trgovima.
Industrijske protestne akcije predstavljaju snažan alat koji može poremetiti ratne lance snabdijevanja i prisiliti vlade na djelovanje.
Kada su Ujedinjene nacije nastale iz ruševina dva svjetska rata prije 80 godina, predstavljale su najambiciozniji pokušaj čovječanstva da katastrofu pretvori u saradnju. No, iako je ranjeni svijet 1945. gajio nadu nakon savezničke pobjede, taj optimizam se s vremenom ukiselio. Današnji UN su potkapacitirani, neskloni riziku i paralizirani.
Kadgod vidim sponzorisan post u vestima na jedinoj društvenoj mreži koju i dalje povremeno proveravam – post nekog lokalnog političkog ekstremiste ili stranke koja poriče klimatske promene, smatra se pametnijom od svih lekara i naučnika, širi laži o trovanju ljudi ili propoveda propast civilizacije – na trenutak se nasmejem. Znam da su na mene uludo potrošili nekoliko evra iz nekog „kulturno-ratnog“ budžeta, bačenih u prazno. Ali, slaba je to uteha. Digitalno semenje mržnje i straha koje revnosno seju, potpomognuti naklonjenim algoritmima, pada na plodno tle, posebno među mladima. I to osobito među mladim momcima.
Put kojim ide ovaj kontinent dokazuje da su zaštita klime i očuvanje prosperiteta dvije strane iste medalje. Evropa bi to morala ozbiljno shvatiti.
Rat je, dame i gospodo, uvek bio profitabilan. Trgovci oružjem se bogate snabdevajući oružjem najboljeg ponuđača. Indirektno, sve vrste kapitala – uključujući i kapital koji je proizvodio robu široke potrošnje – akumulirale su se brže u vremenima rata i razaranja. Ali, u ovom tehnofeudalnom dobu, kapital u oblaku akumulira novu moć na bojnim poljima, direktno poboljšavajući kapacitete svojih algoritama da razumeju ljude i manipulišu njima.
Haos koji okružuje ovu istragu služi kao upozorenje: ovo je ono što se događa kada urušeno povjerenje u javne institucije, u kombinaciji s političkim poenarenjem, vodi ka paralizi.
Pretnje masovnim deportacijama, ukidanje prava na protest, tretiranje demonstranata kao terorista, uvođenje zakona o bogohuljenju na mala vrata, zatvorske kazne za uvredljive slogane i tvitove, uspon etnonacionalističkih priča o pripadanju. Veliki deo današnjih državnih politika i političkih rasprava prožet je duhom antiliberalizma koji sužava prostor za ljudska prava i drugačije mišljenje, kao i za pojedince i grupe kojima ta prava pripadaju.
Izbori u Obali Slonovače ne testiraju samo predsjednika — već i sposobnost demokratije da preživi razočaranje jedne generacije