Kina i Amerika – prekid tajnog dila

Yanis Varoufakis – foto: Daniel Ochoa de Olza/AP

Pravi silnici ne vladaju silom već faustovskim ponudama koje je nemoguće odbiti. Odličan primer za to je višedecenijski prećutni dogovor između Kine i Amerike koji je omogućio kinesko ekonomsko čudo. I sve je teklo glatko do trgovinskog hladnog rata koji je Donald Trump objavio Kini.

„Naš tajni dil“, objasnio mi je jedan kineski zvaničnik, „zasnivan je na trgovinskom deficitu Amerike kojim se održava visoka tražnja za našim robama. Zauzvrat, kineski kapital najveći deo stečenog super-profita investira na tržišta finansija, osiguranja i nekretnina u Americi. Kada smo ustanovili ovaj sistem, Amerika je najveći deo svoje industrijske proizvodnje prebacila u Kinu.“

Ovaj dogovor je gotovo pola stoleća omogućavao Kini da viškove svojih proizvoda, ili neto izvoz, konvertuje u prava na imovinu i rentu u SAD-u. Globalna dominacija dolara bila je u obostranom interesu kineskog i američkog kapitala.

Opstanak svetskog primata SAD-a sada zavisi od Kine, a posredno i od toksičnih zbivanja unutar SAD-a izazvanih propadanjem radničke i srednje klase. Bez globalne prevlasti dolara deindustrijalizacija Amerike ne bi bila tako dramatična, a kineski kapital ne bi mogao da ogromne viškove vrednosti koje su proizvodili kineski radnici deponuje u američki rentijerski sektor.

Nezavisno od zvaničnih razloga za udaljavanje od Kine, trgovinski rat koji su Sjedinjene Države započele u vreme Donalda Trumpa i koji je eskalirao u mandatu predsednika Bidena, primorava i američke kompanije i Komunističku partiju Kine da razmisle o tome šta sledi posle raskida tajnog dila koji je tako dugo bio krucijalno važan za interese obe strane. Konglomerati poput kompanije Apple zapravo i ne mogu raskinuti svoje veze sa Kinom a da ne ugroze sopstveni opstanak. S druge strane, Kina raspolaže rizičnom, ali realističnom alternativom da domaćom industrijom finansijskih tehnologija anulira poteze Sjedinjenih Država.

Zamislite da su Google, Facebook, Twitter, Instagram i YouTube integrisani u jednu aplikaciju, dodajte Skype, WhatsApp, Viber i Snapchat, platforme kao što su Amazon, Spotify, Netflix, Disney+, Airbnb, Uber i Orbitz, priključite tome i PayPal, Schwab i ostale bankarske aplikacije sa Vol strita. U stvari, prestanite da zamišljate, jer takva aplikacija već postoji i zove se WeChat. Tencentova mobilna aplikacija za razmenu poruka nudi sve pomenute usluge bazi korisnika koji razmenjuju 40 milijardi poruka dnevno. Dok sluša muziku ili gleda video, korisnik ne mora izlaziti iz aplikacije da bi poslao novac bilo kome u Kini ili nekome od miliona korisnika van Kine koji su instalirali aplikaciju i otvorili račune u juanima kod kineskih banaka.

Spoj kineske visoke tehnologije i finansija (u oblaku) može promeniti pravila igre. Uporedimo tonu aluminijuma koja iz Šangaja putuje u Los Anđeles i ciljanu reklamu koju američki potrošači dobijaju preko TikToka. I jedno i drugo donosi dolare kineskim kompanijama. Ali dok u slučaju aluminijuma priliv dolara zavisi od metala koji se mora fizički otpremiti u Ameriku i spremnosti Amerike da finansira trgovinski deficit, za dolare koje donosi TikTok to ne važi. Zahvaljujući rastu kineske ekonomije u oblaku, kineski bogataši i moćnici sve manje zavise od američkog trgovinskog deficita i kreatora trgovinskih politika kontrole ulaska kineske robe kroz američke luke.

To je novo stanje stvari. Budući da Amerika nastavlja da preti merama protiv kineskog konvencionalnog kapitalizma, Kina bi mogla da napusti tajni dil koji ju je vezivao za hegemoniju Sjedinjenih Država, da mobiliše sopstveni sistem finansija u oblaku i okrene se modelu razvoja koji neće zavisiti od američkog trgovinskog deficita. Takav potez Kine imao bi monumentalne lokalne i globalne posledice.

Na unutrašnjem planu, udaljavanje od modela fizičke proizvodnje orijentisane na izvoz dovelo bi do pada agregatnih kapitalnih investicija sa oko 50% na ispod 30% nacionalnog dohotka Kine. Globalno, izlazak iz američkog trgovinskog deficita omogućio bi Kini da kroz sistem finansija u oblaku, uz odgovarajuću podršku digitalne valute od strane centralne banke Kine, ponudi ostatku sveta sistem plaćanja denominovan u juanima koji potpuno zaobilazi trenutno dominantni dolarski platni promet pod kontrolom Sjedinjenih Država.

Posle zaplene rezervi centralne banke Rusije od strane Amerike i Evrope zbog invazije na Ukrajinu, raste tražnja za novim kineskim platnim prometom i kineskim finansijama u oblaku. Odustajanje od modela razvoja koji zavisi od trgovinskog deficita Sjedinjenih Država više nije samo hipotetički scenario. Pitanje je samo da li kreatori politika u Kini zaista žele da krenu tim putem?

Ako to učine, praktično će odbaciti industrijski model razvoja koji je proizveo kinesko ekonomsko čudo, što će sigurno izazvati otpor tradicionalnog kineskog kapitala koji zavisi od američkog trgovinskog deficita i prometa u dolarima. Ako to ne učine, kineska ekonomija će i dalje biti zavisna od davne pogodbe koja svakim danom postaje sve nepovoljnija po Kinu, dok se nad njom nadvijaju oblaci novog hladnog rata. Možda će odluku o tome umesto njih doneti Bidenova administracija daljim insistiranjem na blokiranju razvoja Kine kao tehnološki naprednog društva. Od toga da li će nastupiti nagli kineski zaokret u pravcu razvoja finansija u oblaku zavisi budućnost Amerike i Kine, a možda i čitavog sveta.

Project Syndicate, 13.02.2023.

Preveo Đorđe Tomić

Peščanik.net

Podijelite ovaj članak
Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
VIŠE IZ KATEGORIJE
VEZANI ČLANCI