foto: š.g
O, imali te?
O, ima li te u meni, oče, Da rasteš, silan i za grobom? Ako te nema, onda ko sam? Ako te ima – šta ću s tobom?
A mrţnja prema ljudskom kad se U sinu, inače pitomu javi, Je li to svoje zlo iskonsko Što i o roĎenoj radi glavi,
Ili u meni nema, ni kapi, Od tvoje, krotke, krvi lovca Koji vukove tamani da bi, Van stada, mogla da pase ovca?
Znam da sam bio duši svijeta I duši svojoj mnogo bliţi Onda, kad mi se činilo da me Tvoj, jednooki, pogled ţiţi
Iz duplje stabla, iz špijunke, Ili, kad u snu, sred adskog leda, Nijesam znao – čija me glava:
Moja il tvoja? s koca gleda. Marko Vešović
Marko Vešović
