Foto: Maureen McLean/Shutterstock
Cene sirove nafte posle značajnog rasta približile su se nivou od 100 dolara po barelu uz očekivanje da će uskoro opet preći taj prag.
Novi rast cena nafte usled odluke Saudijske Arabije i Rusije da produže smanjenje proizvodnje i drugih činilaca, takođe je pobudio strahove od novog povećanja inflacije, pišu svetski mediji.
‘Nemilosrdan rast’
Analitičari upozoravaju da bi cene nafte uskoro mogle da pređu nivo od 100 dolara po barelu, nastavljajući nagli rast posle ograničenja proizvodnje u Saudijskoj Arabiji i Rusiji, ističe Tajms (The Times).
Cene nafte su porasle s oko 75 dolara po barelu početkom jula, posebno u poslednje tri nedelje, posle iznenadne odluke Saudijske Arabije i Rusije da produže ograničenje proizvodnje do decembra.
Dve zemlje su s tržišta povukle više od 1,3 miliona barela nafte dnevno ili više od jedan odsto globalne potražnje, mimo ograničenja kartela OPEK+ čiji su članovi.
Bjarne Šildrop (Schieldrop), glavni analitičar tržišta sirovina u finansijskoj kompaniji SEB, rekao je da je “velika verovatnoća” da će Brent doći na trocifrenu vrednost, ukazujući da cene sirove nafte “nemilosrdno rastu od kraja juna”.
Analitičari Sitigrupe (Citigroup) kažu da bi faktori, među kojima su vremenske prilike i geopolitika, “mogli na kratko da poguraju naftu preko 100 dolara”, mada očekuju da će cene na kraju godine biti niže.
Sitigrupa predviđa da će nafta Brent u poslednjem tromesečju vredeti u proseku 84 dolara po barelu, a da će godinu završiti na između 78 i 82 dolara po barelu, dok će sledeće pasti na nešto iznad 70 dolara.
Maksimum u 10 meseci
Cene nafte porasle su u utorak, 19. septembra, četvrti dan zaredom pošto je slaba proizvodnja nafte u SAD iz uljnog škriljaca izazvala dodatnu zabrinutost o slaboj ponudi posle produžavanja rezova u Saudijskoj Arabiji i Rusiji, ukazuje Rojters (Reuters).
Nafta Brent, kao i američka nafta WTI, porasla je u utorak na preko 94 dolara po barelu.
Posle rasta u poslednje tri nedelje obe referentne nafte su na 10-mesečnom maksimumu.
Međutim, dok su investitori i trgovci naftom fokusirani na rast cena blizu 100 dolara po barelu, neke vrste sirove nafte se već prodaju iznad tog nivoa, ističući očekivanje o oskudnom snabdevanju, navodi Rojters.
Cena nigerijske sirove nafte Kva Iboe (Qua Iboe) premašila je 100 dolara po barelu u ponedeljak. Malezijska sirova nafta Tapis dostigla je vrednost od 101,3 dolara po barelu prošle nedelje, rekao je analitičar Šildrop iz švedskog SEBa-a.
Nafta je porasla na najviši nivo u 2023. pošto su investitori fokusirani na mogućnost manjka u snabdevanju u četvrtom kvartalu nakon što su Saudijska Arabija i Rusija produžile smanjenje isporuka.
“Ukupna situacija je da Saudijska Arabija i Rusija čvrsto kontrolišu tržište nafte”, rekao je Šildrop.
Strah od inflacije
Pored produženog smanjenja proizvodnje u Saudijskoj Arabiji i Rusiji, rastu cena nafte doprineli su i povećanja potražnja za avionskim letovima u SAD, Evropi i Kini, ukazuje Gardijan (The Guardian).
Rast cena od junskih sedamdesetak dolara po barelu na 94 dolara po barelu je i najveći kvartalni skok od povećanja cena posle početka ruske invazije na Ukrajinu.
Pad cena nafte posle prošlogodišnjeg skoka imao je veliku ulogu u smanjenju inflacije u prvoj polovini ove godine, ali se sada, kako ističe Gardijan, ponovo pojavljuju strahovi oko povećanja inflacije kako se nafta približava nivou od 100 dolara po barelu.
Međunarodna agencija za energetiku (IEA) upozorila je prošle nedelje da će smanjenje snabdevanja iz Saudijske Arabije i Rusije napraviti “značajan manjak u snabdevanju”, što predstavlja značajnu pretnju postojećoj nestabilnosti cena nafte.
Izveštaj je objavljen samo dan pošto je OPEK (Organizacija zemalja izvoznica nafte) objavila da se tržište suočava s deficitom od više od tri miliona barela dnevno u narednom tromesečju, što može da rezultira najvećom nestašicom snabdevanja u više od jedne decenije.
Saudijska Arabija i njeni partneri u OPEK-u su, s druge strane, zabrinuti zbog toga što je IEA predvidela da će potražnja za naftom dostići vrhunac pre 2030. godine, dok neki analitičari veruju da bi to mogla biti već 2026. usled brzog prelaska na obnovljive izvore energije.
U borbi protiv inflacije centralne banke su pribegle podizanju referentnih kamatnih stopa.
Evropska centralna banka je prošle nedelje 10 puta podigla kamate, implicirajući da će se na tome zaustaviti. Međutim, nije isključena mogućnost daljeg povećanja kamata.
Veruje se da su američke Federalne rezerve završile s povećanjem svojih kamata, posle pada inflacije u SAD prošle nedelje. Ipak, naznačile su da su otvorena vrata za još jedno povećanje u novembru.
