Zapaljena kuća povratnika Svetislava Jozoća u selo Verić na Kosovu – Foto: Bujar Terstena RFE/RL
Dome moj slatki dome
Početkom marta davne 1953. godine, umrla je moja baka, tj. majka moje majke. Kako je živela sama nedaleko, kada ju je bolest oborila u postelju, nije imao ko da se stara o njoj, ona se preselila kod nas u selo, da bi se moja majka brinula o njoj.
Dva dana pre smrti je uporno tražila da je prebacimo u njenu kuću u Suvoj Reci. Majka se jedno vreme protivila, jer trebala je da nas troje dece ostavi same kako bi ona bila svojoj majci u pomoći, ali majčina ljubav je prevladala. Ostavila je nas troje, ja u 13, stariji brat i sestra pet godina mlađi od mene. Zaprežnim kolima vozili smo nju do Suva Reke. Kada je baka ušla u kuću, punim glasom reče: “Dome, slatki moj dome, lakše mi je sada i da umrem.“
Istina je da se čovek nigde ne može osećati slobodnije nego u svojoj kući. Moja baka, iako je bila negovana i pažena kod svoje rođene kćerke nije se osećala komotno, htela je bar poslednje minute života da provodi u svojoj kući, u kojoj je provela i lepe i ružne dana, htela je baš tu u svojoj kući okonča život i da povorka pogreba polazi sa njenon kućnog praga.
Mnogi ljudi rade celog života, tek na kraju uspevaju da sagrade sebi dom. Nažalost ima dosta njih koji celog života to ne uspevaju. Među ove se ubraja i Svetislav Jozić iz sela Verić, opština Istok, na Kosovu, kojem je porodična kuća zapaljena za vreme rata 1999. Jozići od 1999. godine žive u Srbiji, u blizini Jagodine, ranije Svetozarevo, kao raseljena porodica.
Skoro četvrt veka Jozići žive pod veoma teškim uslovima, ali nikada nisu ni pomislili da se ne vrate u rodno mesto, sanjali kada će doći dan povratka. Nepremostiva prepreka povratka bila je finasijska, kako skupkjati pare da se gradi kuću. Pre nekoliko dana u priststvu mnogih zvanica i ministra za povratak u Vladi Kosova gospodina Nanada Rašića, Joziću su predati ključevi novosagrađene kuće.
Međutim, radost je veoma kratko trajala. Svetislav Jozić otišao je u Jagodinu da spakuje stvari za povratak, a NN lice ili lica su mu zapalili kuću.
Krivca još uvek nema, istraga je u toku. Ovakvih saopštenja nadležnih vlasti ne siti, već presiti smo. Nije ovo paljenje prva, ali nadamo se da će biti poslednja. Bilo je i ranije spaljivanja kuće povratnika. Najgore se desilo pre nekoliko godina u selu Babljak kod Uroševca, Ferizaj na albanskom, kada je ubijen stariji bračni par koji se vratio u novu sagrađenu kuću za povratnike. Krivci nisu još uvek pronađeni, istraga se nastavlja.
Kakvi su ove palikuće, kojoj vrsti živog sveta pripadaju? Oni jesu živa bića, ali nisu ljudi, nemaju ništa zajedničko sa ljudskim rodom. Lopovi kradu, prisvajaju tuđu imovinu da bi stekli imovinsku korist. Motiv je sticanje materijalne dobiti na tuđi račun. A koji je motiv palikućama, kakve koristi ima ako nekome unesrećiti život, da li se može smatrati čovekom onaj ko drugom zapali kuću? U normalnom svetu odgovor je ne. A da li mi živimo onda u normalnom svetu?
Gde su i šta rade organi javnog reda, mira i poretka? Kakvu korsti društvo ima, što u ustavu piše da su svi građani ravnopravni i da, država garantuje svakom građaninu slobodu, sigurnost i slobodno uživanje ličnom imovinom? Palikuća na Kosovu ima poprilično mnogo, slobodno može se reći više desetina u poslednjih 20 godina. Ne postoji savršen zločin, koji se ne može otkriti, postoje samo nesavršene istrage. Što se tiče eksperta iz oblasti istrage i istražnih radnji institucije Kosova ne mogu da se žale. Ima njih ne dovoljno veći treviše, a tu su i eksperti iz međunarodne zajednice, debelih plata koje primaju, nikakav drugi efekat se ne vidi. Dok pred savezom bezbednosti Ujedinjenih nacija redovo se predaju izveštji, kako stalno imamo napredak u pogledu poboljšanja međunacionalnih odnosa i u ostvarivanju prava građana.
Pre desetak godina iz prostorija Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova nestalo je zaplenjene 2,50 kg. droge i nekoliko miliona u raznim valutama. Istraga se još uvek vodi. Isto tako, iz prostorija stanice policije u Peći nestalo je 24 kg. zaplenjenog zlata, istraga se nastavlja. Istina je da, nigde u svetu ne mogu da se otkriju svi zločini, ostaje dosta njih neotkriveno, ali toliki broj zapaljenih kuća i mnogo drugih zločina kao na Kosovu, siguran sam da nigde nema.
U nastavku donosim slobodni prevod sa albanskog jezika, tekst objavljen u listu Metro 10/07/2023 | 18:50
* * *
Zapaljena kuća srpskog povratnika kod Istoka, Kancelarija za KiM traži reakciju međunarodne zajednice
Takozvana „Kancelarija za Kosovo i Metohiju” Vlade Srbije saopštila je u ponedeljak da je noć ranije spaljena kuća srpske porodice vraćene u selo Verić u opštini Istok, prenosi Gazeta Metro.
Kako se navodi u saopštenju ove kancelarije, to je pokazatelj da postoji nedostatak volje kosovske vlade da spreči ovakve akcije u cilju onemogućavanja suživota na Kosovu.
Ova kancelarija dalje dodaje tvrdnju da se „srpski narod na Kosovu suočava sa činjenicom da ekstremisti pokušavaju da otežaju povratak raseljenima“.
Kako se navodi u saopštenju u nedelju uveče, vraćena srpska porodica Jozić sa prebivalištem u selu Verić u Istoku, gde su, kako tvrde u Vladi Srbije, ovi napadi uobičajeni i potvrda nesposobnosti i nedostatka dobre volje Prištine da stvori uslove za suživot. Ova kancelarija dalje dopunjava tvrdnju da čak i međunarodna zajednica kao odgovorna stranka na Kosovu ćuti i ne angažuje se i ne reaguje, podržavajući tako „šovinistički politički koncept koji rezultira etničkim čišćenjem” za koje tvrde da se dešava na Kosovu. /gazetametro.ne
