Nova studija otkriva: Usled klimatskih promena, drveće sve teže „diše”, šta je zapravo posredi?

Rastuće temperature, u kombinaciji sa sušnim uslovima, pogoršavaju sposobnost biljaka da uskladište ugljen-dioksid. Saznanja iz nove studije pokazuju koliko smo zapravo izbacili živi svet na našoj planeti iz ravnoteže sagorevajući fosilna goriva

Foto: Pixabay/Ilustracija

“Otkrili smo da drveće u toplijoj, suvljoj klimi suštinski ‘kašlje’ umesto da diše.”

Ovim rečima istraživač Maks Lojd sa Državnog univerziteta u Pensilvaniji objasnio je rezultate studije koja pokazuje da stabla nailaze na poteškoće pri skladištenju ugljen-dioksida kako klima postaje toplija i suvlja.

Šta je zapravo posredi?

Svi znamo da u procesu fotosinteze drveće „hvata” ugljen-dioksid iz atmosfere, pomažući nam tako u borbi protiv klimatskih promena. Međutim, pod stresnim okolnostima, dešava se potpuno suprotno: ugljen-dioksid se oslobađa, a ovaj proces naziva se fotorespiracija.

Analizirajući globalnu bazu podataka o tkivu stabala, naučnici su proračunali da je stopa fotorespiracije dva puta viša u toplijim podnebljima pogotovo kada je dostupnost vode ograničena.

Kritični prag za ovakvu reakciju biljaka na zagrevanje u oblastima sa suptropskom klimom dešava se kada prosečne dnevne temperature premaše oko 20 °C. Kako se navodi, fotorespiracija se pogoršava sa daljim porastom temperature.

Novi uvidi komplikuju uvreženo verovanje o ulozi vegetacije u pohranjivanju gasa sa efektom staklene bašte i pružaju sveže perspektive na to kako se biljke mogu prilagoditi na klimatske promene.

Autori naglašavaju da njihova otkrića demonstriraju da bi na zagrejanijoj planeti vegetacija mogla da „usisa” manje ugljen-dioksida, a samim tim, doprinos zelenila zauzdavanju globalnog zagrevanja mogao bi da opadne.

„Izbacili smo ovaj suštinski ciklus iz ravnoteže”, kazao je Lojd. „Biljke i klima su neraskidivo povezani. Najveće smanjenje ugljen-dioksida iz atmosfere obezbeđuju nam organizmi koji vrše fotosintezu…. To znači da male promene imaju veliki uticaj.”

Jedno istraživanje sa Nacionalnog australijskog univerziteta (ANU) iz 2017. došlo je do sličnih nalaza: uprkos tome što trenutno oko četvrtine štetnih emisija uskladište biljke, pomažući da se smanje koncentracije gasova koji zagrevaju Zemlju, istraživači upozoravaju da bi to moglo da opadne zbog veće fotorespiracije.

Klima101

Podijelite ovaj članak
Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Jelena Kozbašić/Klima101

Jelena Kozbašić/Klima101

VIŠE IZ KATEGORIJE
VEZANI ČLANCI
Američki start up radi na ponovnom genetskom stvaranju mamuta, tasmanijskog tigra i ptice dodo, palestinski režiser planira interkontinentalnu lutkarsku predstavu o ugroženim životinjskim vrstama –...
Protekla godina bila je najtoplija ikada u istoriji mjerenja. Naučnici je nazivaju godinom ekstrema. Klimatski rekordi su se rušili poput domina, a početak 2024. je...
„Postoji beskrajna nada“, kaže nam Kafka, „ali ne za nas.“ Ovaj mistični epigram sasvim je prikladan za pisca čiji likovi teže naizgled ostvarivim ciljevima ali,...
Ova godina je bila najtoplija od kad postoje merenja, ali nažalost, izgleda da neće dugo zadržati tu titulu....