Od saveza sa ratnim zločincem do borbe protiv nasilja, sve u igri u ‘bici’ za Beograd

Bitna je cela Srbija, ali ako pobedimo u Beogradu smatramo da će vlast početi da se urušava kao kula od karata i u ostalim delovima zemlje.

U redovima srpske opozicije, leve i desne, veruju da bi za predsednika države Aleksandra Vučića eventualni gubitak vlasti u Beogradu, gradu sa oko dva miliona stanovnika i preko milion i šesto hiljada birača, značilo izbijanje prvog stuba njegovog režima.

Na drugoj strani, vladajuće snage, ponavljaju i uveravanja poput onih da im je potreban još jedan mandat da bi “završili započete” poslove.

Sama Vučićeva Srpska napredna stranka (SNS) pokazala je koliko joj je bitno zadržavanje vlasti u glavnom gradu, i tim što nije prezala ni od saveza sa partijom ratnog zločinca, postignutim samo na izbornim listima za glavni grad Srbije, a ne i na listima za parlamentarne i izbore u pokrajini Vojvodina, koji su takođe raspisani za nedelju, 17. decembra.

Beograđanin Rade Mišević, međutim, kada razmišlja o prestojećem glasanju na umu nema krupne političke bitke, već kvalitet javnog prevoza.

“Očekujem da nastavi sa razvojem Beograda, sa rešavanjem gorućih problema građana – od gradskog prevoza pa na dalje”, kaže ovaj Beograđanin za Radio Slobodna Evropa (RSE).

“Svi se oni bore za vlast i za svoju dobit, a pored toga mi želimo da i nama bude dobro”, kaže Nikola Bzenić takođe iz Beograda.

Njegova sugrađanka Snežana kaže da se nada da će nakon ovih izbora Beograd biti bolje mesto za život.

“Važno je ko će biti gradonačelnik, dosadašnjih nekoliko ovih prethodnih nisu bili na visini zadatka uopšte”, smatra ona.

Beograđani o izborima u glavnom gradu Srbije

Kakvu težinu imaju izbori u Beogradu?

“Važna politička moć koja ima snažan simbolički značaj.”

Tim rečima Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu objašnjava šta znači osvojiti vlast u glavnom gradu Srbije.

Politikolog Dušan Spasojević Beograd vidi kao značajan izvor političke moći.
Politikolog Dušan Spasojević Beograd vidi kao značajan izvor političke moći.

Najavljujući neizvesnu “trku” na ovogodišnjim beogradskim izborima, na pobedu računaju i vlast i opozicija.

“Bitka za Beograd je važna i zato što je to trenutno jedino gde, prema istraživanjima, opozicija ima šansu da pobedi na izborima”, rekao je Dušan Spasojević za RSE.

Srpska napredna stranka (SNS) je okosnica vlasti u Srbiji duže od deset godina, nakon što su 2012. godine pobedili na predsedničkim i parlamentarnim izborima.

Dve godine kasnije, vlast su uzeli i u Beogradu.

U čemu se ogleda politička moć Beograda?

Beograd je administrativni, politički i kulturni centar Srbije.

Iz državne kase se za taj grad izdvaja gotovo duplo više novca nego za pokrajinu Vojvodinu. Budžet Beograda za 2023. godinu iznosi 190,9 milijardi dinara (preko 1,6 milijardi evra), dok je budžet Vojvodine 108,7 milijardi dinara (oko 929 miliona evra).

Beograd - glavni grad Srbije, sa oko dva miliona stanovnika i preko milion i šesto hiljada birača.
Beograd – glavni grad Srbije, sa oko dva miliona stanovnika i preko milion i šesto hiljada birača.

“Beograd je dovoljno veliki, ima veliki budžet i različite mehanizme upravljanja. Važan je to politički nivo, tako da bi buduća vlast imala priliku da pokaže svoju politiku u odnosu na neke ključne teme”, objašnjava Spasojević.

Dodaje da je Beograd drugačiji od ostatka države.

“Po strukturi stanovništva, po udelu visoko obrazovanog stanovništva, dostupnosti medija koji nisu provladini. Zato i jeste prostor gde će opozicija imati prvo šansu da izazove naprednjake”, kazao je Spasojević.

Koliko je ‘tesna’ trka za Beograd?

Nakon prethodnih lokalnih izbora koji su održani u aprilu 2022, više od mesec dana čekalo se da Gradska izborna komisija saopšti konačne rezultate glasanja.

U konačnom preseku ni opozicija, ni SNS sa koalicionim partnerom Socijalističkom partijom Srbije (SPS), nisu imali većinu potrebnu za formiranje vlasti.

Ipak, koalicija SNS-SPS je na kraju, uz pomoć pojedinih odbornika opozicije, uspela da formira vlast.

Na mesto gradonačelnika izabrali su Aleksandra Šapića, ličnost sa karijerom svojevremeno međunarodno uspešnog vaterpoliste, koji je u svom političkom razvoju prešao put od funkcionera Demokratske stranke, nekada vodeće partije na putu evropeizacije Srbije, do saradnje sa Vučićem konvertovanim iz desnog nacionaliste u evro populistu. Šapić je u gradskoj skupštini dobio dva glasa više od nužnih za izbor.

Dosadašnja istraživanja javnog mnjenja kao najvećeg izazivača aktuelne vlasti u Beogradu na ovogodišnjim izborima vide koaliciju “Srbija protiv nasilja”, proevropsku listu koja okuplja najveći broj opozicionih stranaka.

Dušan Spasojević smatra da ni ta koalicija, ali ni dosadašnja vlast, ne bi mogli da obezbede većinu bez saradnje sa desno orijentisanim strankama.

“Zaista je moguće da će i ovog puta mali broj glasova odlučivati tu beogradsku većinu”, kaže on.

Kako bi izgledalo kada bi došlo do promene vlasti u Beogradu?

Spasojević ukazuje da, prema istraživanjima javnog mnjenja, “deluje” da bi koalicija oko SNS i SPS ponovo mogla da osvoji većinu na republičkom nivou.

“Ukoliko bi opozicija uzela vlast u Beogradu, ne bi to bio neki veliki kvantum moći, ali sigurno bi bilo drugačije nego sada. To bi bila potpuno nova realnost za nas i teško je predvideti kako bi se SNS ponašao u svemu tome”, ističe on.

Na pitanje kako bi se to moglo odraziti na funkcionisanje i republičke i lokalne vlasti, Spasojević kaže:

“Pretpostavljam da se republika ne bi osećala toliko ugodno znajući da im za neke stvari ipak trebaju gradske i opštinske vlasti, kojima je to neka vrsta šanse da osporavaju i otežavaju pojedine planove SNS-a, pa samim tim i šansa za određenu kontrolu.”

Zgrada Skupštine grada Beograda.
Zgrada Skupštine grada Beograda.

Opozicija je prethodnih godina optuživala gradsku vlast za korupcionaške afere i tražili su preispitivanje nekih od ključnih projekata, kao što je izgradnja kompleksa “Beograd na vodi”.

Ove afere nisu dobile sudski epilog, a vlast je demantovala bilo kakve neregularnosti.

Da li je realan scenario iz 1996?

Uoči ovih beogradskih izbora u javnosti se često pominje scenario iz 1996. godine.

Tada je porazom na lokalnim izborima, priznatim nakon višemesečenih masovnih demonstracija, obeleženih policijskim intervencijama protiv građana, započeo pad režima Slobodana Miloševića, okončan tek četiri godine kasnije.

Politikolog Dušan Spasojević smatra da se politička situacija i odnos moći danas ne mogu posmatrati kroz prizmu tadašnjih dešavanja, te da volja građana u glavnom gradu Srbije, nije ogledalo volje građana u ostatku zemlje.

“Ne treba preterivati i praviti paralele sa 1996. kada je razvlašćivanje Miloševića na lokalu u suštini značilo da on više nema većinu u državi, ali bi sigurno bio izuzetan signal da je SNS pobediv. I iz te perspektive su ovi izbori izuzetno važni i zanimljivi”, kazao je Spasojević.

Istovremeno ističe i da u opozicionim redovima “ima previše optimizma” i da “njihova pobeda nije toliko izvesna”.

Šta o trci za Beograd kažu učesnici?

Dosadašnji gradonačelnik Aleksandar Šapić i ove godine je kandidat liste koju predvodi Srpska napredna stranka.

Lista nosi ime po predsedniku države i doskorašnjem lideru naprednjaka koji ne učestvuje na izborima, “Aleksandar Vučić – Beograd ne sme da stane”.

Bilbord liste "Aleksandar Vučić – Beograd ne sme da stane" u Beogradu.
Bilbord liste “Aleksandar Vučić – Beograd ne sme da stane” u Beogradu.

“Ja nisam odlazeći, ja sam dolazeći gradonačelnik”, kazao je Šapić 29. septembra kada je podneo ostavku, kao uvod u raspisivanje izbora.

U koaliciji sa njima, na vlasti u Beogradu je i Socijalistička partija Srbije na čijem je čelu aktuelni šef diplomatije Ivica Dačić.

Socijaliste na ovim lokalnim izborima predvodi poznati advokat Toma Fila.

Kaže da je za vladajuću koaliciju “neophodna pobeda da završe sve što su započeli”, kao što je izgradnja saobraćajnica, kanalizacije, bolnica.

“U suprotnom bi svi preduzeti poslovi stali”, dodaje Fila.

Bilbord na kojem se, uoči izbora, reklamira Socijalistička partija Srbije, koja je u koaliciji sa naprednjacima do sada bila na vlasti u Beogradu.
Bilbord na kojem se, uoči izbora, reklamira Socijalistička partija Srbije, koja je u koaliciji sa naprednjacima do sada bila na vlasti u Beogradu.

Listu opozicione koalicije “Srbija protiv nasilja” u Beogradu predvode Dobrica Veselinović iz Zeleno-levog fronta i Vladimir Obradović koji je kandidat za gradonačelnika.

Slogan liste nastao je nakon dva masovna ubistva u Beogradu maju ove godine, koja su inicirala proteste “Srbija protiv nasilja” širom države, u organizaciji dela opozicionih stranaka.

Raspisivanje izbora bio je jedan od njihovih zahteva.

Bilbord liste "Srbija protiv nasilja" u Beogradu.
Bilbord liste “Srbija protiv nasilja” u Beogradu.

Među kandidatima za beogradske odbornike te liste je i Stefan Simić ispred Pokreta slobodnih građana. On je za RSE rekao da se u njegovoj koaliciji o izbornom porazu u Beogradu i ne razmišlja.

“Bitna je cela Srbija, ali ako pobedimo u Beogradu smatramo da će vlast početi da se urušava kao kula od karata i u ostalim delovima zemlje.”

Na čelu liste “Milica Đurđević Stamenkovski – Boško Obradović – Nacionalno okupljanje – Državotvorna snaga” koja okuplja stranke desnice je Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta.

On ističe da beogradski izbori utiču i na ostatak zemlje.

“Onaj ko upravlja Beogradom na neki način kreira matricu ponašanja u svim sferama i za ostatak države”, navodi Ristić.

Na čelu liste "Milica Đurđević Stamenkovski - Boško Obradović - Nacionalno okupljanje - Državotvorna snaga" za Beograd je Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta.
Na čelu liste “Milica Đurđević Stamenkovski – Boško Obradović – Nacionalno okupljanje – Državotvorna snaga” za Beograd je Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta.

Gradska izborna komisija je do 30. novembra proglasila 14 izbornih lista.

SNS pred Beograđane sa osuđenim ratnim zločincem

Nova na listi koalicionih partnera Srpske napredne stranke je ultranacionalistička Srpska radikalna stranka (SRS) koju vodi Vojislav Šešelj, osuđeni ratni zločinac.

Nekadašnje stranačke kolege, razmenile su teške reči nakon što su sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegov prethodnik na tom mestu Tomislav Nikolić napustili SRS i osnovali SNS 2008. godine.

I dok su u međuvremenu ublažili retoriku, za izbore 2023. odlučili su se i za koaliciju – na beogradskim i lokalnim izborima.

Na parlamentarnim će nastupati odvojeno.

Ni nakon izbora, prema rečima Vučića, SNS ne planira da uđe u koaliciju i formira vladu sa radikalima na republičkom nivou zbog “razlika u programima”.

Dušan Spasojević smatra da je ulazak naprednjaka u koaliciju sa radikalima, još jedan od pokazatelja da predstoji tesna izborna trka za Beograd.

“Ulazak u koaliciju sa Šešeljevom Srpskom radikalnom strankom govori o tome da će Srpskoj naprednoj stranci biti potreban svaki glas, odnosni svi mogući procenti i da su spremni da se čak malo izlože kritikama da bi to dobili”, rekao je Spasojević.

Vojislav Šešelj je 2018. godine pravosnažno osuđen na kaznu od deset godina zatvora zbog podsticanja progona, deportacije i prisilnog raseljavanja Hrvata u selu Hrtkovci u Vojvodini 1992. godine.

Kako funkcionišu izbori u Beogradu?

Na lokalnim izborima u Beogradu građani biraju 110 odbornika u Skupštini grada.

Izvršnu vlast u Beogradu sprovodi gradonačelnik, a mandat mu traje četiri godine. On se ne bira neposredno na izborima, već ga izglasavaju odbornici.

Ko osvoji većinu u Skupštini grada predlaže svog kandidata. Taj kandidat mora da bude na izbornoj listi.

RSE

Podijelite ovaj članak
Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Jovana Krstić

Jovana Krstić

VIŠE IZ KATEGORIJE
VEZANI ČLANCI
Usred patriotskog meteža ukazuje se Aleksandar Vučić da na otvorenoj sceni, na radost zapjenjene svjetine, silom naguzi Voltairea. Poruka unilateralnog snošaja otprilike glasi: Protivim se...
Istrčavši iz davoske zbornice planetarnih političara, u snežnu belinu, u odelu u kome je ličio na pogrebnog činovnika, Aleksandar Vučić ozbiljan je kao spasilac srpskog...
Imajući u vidu odredbe Ustava, dužnosti predsednika Republike i njegovo ponašanje u javnom i službenom životu i to što vrlo često posećuje Patrijarha Srpske pravoslavne...
Zašto Evropska unija (EU) i Sjedinjene Američke Države (SAD) posvećuju veliku pažnju Srbiji, analizira časopis Financial times. ...