Metle druga Šabana
Smutna neka vremena. Nit čut šta valjano, a još teže vidit. Vrtiš kanale radija i teve, al' zalud, nigdje ništa. Ništa ohrabrujuće, ništa optimistično. Muka, pa opet muka. Sjedim tako u autu i čekam ovu moju nevoljnicu, a u tom čekanju vrtim stanice. Te tako pustim „Slobodnu Evropu“. Od čega slobodnu, sam Bog zna. Slobodnu u slobodnom svijetu. Mo'š pričat šta 'oćeš, mo'š pisat šta 'oćeš. Nit te ko sluša, nit te ko zarezuje. Lakomislen autor misli da nešto može učiniti svojom pisanijom, al' jes' vraga! Ako ko i pročita, ako ko i posluša, to je samo mala kap koja je pala u mrtvo more. Napravila nekoliko krugova, pa se onda opet sve utišalo, sve umirilo. Sve pokrila žabokrečina svakodnevnice, natovarena bremenom umornog života.