Verovatno su Rimljani u doba Nerona ili Kaligule bili u nedoumici: šta ih je snašlo da se u tom vremenu nađu među nastranim ludacima, ubicama i piromanima. To nije prst sudbine, nego igra vremena i najgoreg ljudskog materijala koji odnekud dolazi, naplavljuje, razara sve oko sebe i nestaje u prostoru. Obeležje imperije, feuda ili bilo čega pod voljom čudovišta.
Ja i moj drug Dino sidimo na zidiću iza škole priko velikog odmora. Onda do nas dolaze dvoje barbi. Prvi barba mene pita: „Alo, malac, jesil ti Robi?“ Ja kažem: „Jesan!“ Drugi barba pita Dina: „A koji si ti?“ Dino kaže: „Dino!“ Onda ja barbe pitam: „A koji ste vi?“ Prvi barba kaže: „Mi smo Ante i Mate iz ustaške tajne službe!“ Tu meni i Dinu uleti zbunjoza. Dino pita: „Koja je to ustaška tajna služba?“ Ante kaže: „E pa ne mogu ti reć kad je tajna, klipsone! Jesil ikad čuja da neka tajna služba ide okolo i govori koja je?“ Dino kaže: „A nisan…“ Mate kaže: „Okej, to smo rješili!, Nego Robi, jel ti štancaš onu bilježnicu?“
