Srbi nikad nisu vršili zločine, uvek su bili žrtve, ni mrava ne bi zgazili, oni su nas napadali, a mi smo se samo goloruki, nešto nožem nešto granatom nešto tenkom, branili. Najbolji smo. Najhrabriji smo. Ne može nam niko ništa. Pitajte Dodika, Slavuja i Rajka Vasića. I Ratka Mladića. Ako ga uhvatite!
1.
Kažem sebi, sinoć: ne idi na blog B92, ni slučajno, ne budi budala, Lukoviću, sedi i gledaj svoju omiljenu seriju Forbrydelsen, šta si, bre, zapeo da čitaš komentare o hapšenju generala Divjaka, kad sve znaš unapred? Ne vredi. Otvorim fucking B92 blog i odmah na početku vidim da Neki Nenadjebivi Srbin (NNS) citira tekst Žarka Koraća iz e-novina ( “Tvrdim da bi Sarajevo sa velikom lakoćom moglo da napravi listu sa dvadeset hiljada imena, od novinara do političara, od takozvanih nacionalnih intelektualaca do vojnih rukovodilaca. I da ih stavi na crvene poternice, sa mnogo više moralnih razloga. A BiH nije to uradila sa ljudima koji jesu podstrekavali rat i opravdavali ga“).
Zlokobni NNS, nadražen što mu Korać kvari sliku iz Miloševićeve istorijske čitanke, odgovara: “Neverovatno kako izmišlja stvari drug Žarko Korać. Sve šta je rekao u tekstu gore nije tačno. Počev od toga da su Srbi počeli rat u Bih-u,već naprotiv rat i sukobe su inicirali isključivo bošnjačke paravojne formacije i odbegli policajci i oficiri iz bivše Jna. Ceo svet zna da su Srbiji u Bih-u želeli stvarno mir, čak i bošnjačka strana, sve do momenta kada su ih pobunili privatni trgovci oružja da i oni započnu rat, jer u ratu se neko brzo bogati, a neko siromaši. Ceo svet sem Koraća zna, da su Markale izmišljena i filmski režirana stvar. Ceo svet zna da u BIH-u postoje 3 konstitutivna naroda, a da je jedan od njih, to jest bošnjački hteo totalnu dominaciju…i vlast na celoj teritoriji bivše BIH-republike. I šta je sad tu krivnja srpskog konstitutivnog naroda? To što nisu pristali na to, nego su se suprostavili i tražili svoja prava, svoju vlast na bar pola teritorije Bih-a. To je istina, sve ostalo su izmišljotine, političke igre i manipulacije. Ko mi da drugačije argumente, spreman sam da mu poklonim svoj putnički auto star 5 godina i vredan 10 hiljada evra, ovo važi i za poslanika Žarka Koraća”.
Čitam 2011. isto ono što sam čitao 1992, iz protesta ugasim kompjuter, iz protesta na protest opet upalim kompjuter, kad tamo NNS već okačio novu mozgovnu analizu. Kaže raspamećena Srbenda: “Nisam toliko poludeo da bih poklanjao auto onom ko mi dokaže suprotno, da nisam siguran i da to ne znam. Štaviše imam snimak sa Markala, gde se vide 3 režirane žrtve, čitaj lutke iz pozorišta, kako im krvave nogavice, farmerice, a u iste umesto stvarne noge stoje žice.Vide se tri lokve krvi koje su prosute iz konzerve duginih dispezivnih purpurnih crvenih boja. To uopšte nije sporno, sporno je što niko o tome ne želi da piše i priča, sem mene i onog Kanadskog generala M’Kenzija. Ko ne veruje, neka napravi tribinu i da mu to donesem, pozovemo forenzičare i veštake i lepo gledamo, pričamo, polemišemo”.
Ponovo čitam rečenicu: lepo gledamo, pričamo, polemišemo. Lepe noge lepo se rasprskavaju, lepa krv lepo lipti, šta je lepše nego razneti Bošnjaka granatom sa Pala? Ah, da. U pitanju su lutke, umesto noge – žica, još samo dve slatke reči: nož i Srebrenica, pa da otkrijemo NNS-Himnu “Nož, Žica, Srebrenica”, sad je sve jasno zbog konzerve duginih dispezivnih purpurnih crvenih boja.
Srbi, narod najpametniji i najmudriji. Sve provale, sve otkriju, sve saznaju. I onda objave na Blogu B92. I opet će, ako bude sreće. Ovog puta bez žica i duginih purpurnih boja lažne bošnjačke krvi.
2.
Gasio kompjuter, palio kompjuter, ništa ne pomaže. Sa B92 bloga javio se najnoviji istoričar-amater, ono, kako on vidi, javilo mu se Treće Oko kad su Divjaka uhitili: “Kad je poceo rat Srbija JESTE pomagala bosanske Srbe – inace oni ne bi mogli uopste tamo da opstanu. Ali pre pocetka rata je i srpsko rukovodsto na celu sa Radovanom Karadzicem zahtevalo uredjenje buduce BiH po svajcarskom modelu – sa kantonima. Sa tim se na pocetku slagao i pisac islamske deklaracije (u Lisabonu) … pa je kasnije “okrenuo curak naopako” – zna se i pod cijim uticajem. U momentu zlocina u Dobrovoljackoj je ondasnja JNA bila toliko vojno nadmocnija od snaga kojima je komandovao Ejup Ganic i imala je toliko naoruzanja da je mogla da sravni Sarajevo sa zemljom tako da ne ostane ni kamen na kamenu. Slicno je bilo i u Tuzli … I svakom iole razumnom i objektivnom je jasno da je JNA imala nameru da se povuce bez borbe. I da je to i pored pomenutih zlocina na kraju i URADILA. Iz toga nedvosmisleno proizilazi da je druga strana namerno provocirala rat i krvoprolice … i da je u tome na kraju i uspela”.
Naivno pitam sebe gde ti ljudi žive, kako izgledaju, čime se bave, da li je moguće da je 20 godina posle rata još neizvesno tko je rat inicirao, započeo, vodio i jebao im majku? Moguće je, glasno priznajem, ovo više nije država, ovo je poslednje utočište za poremećene mase na pravoslavnom kreku, ovo je Srbija koja će, tobože, za neki dan, oplakati Zorana Đinđića.
3.
Anketa agencije Strategic Marketing: “Ko je granatirao Dubrovnik? Tačno 40 posto ispitanih kaže da ne zna, a 14 odsto misli da Dubrovnik nikad ni nije bio pod granatama, a kad se zbroje i oni koji misle da su Hrvati granatirali sami sebe, ukupno 79 posto Srba ‘ne zna’ ko je granatirao Dubrovnik. Što se dogodilo na Ovčari ‘nema pojma’ 91 posto ispitanih, a petina ih ‘misli’ da Sarajevo nikad nije bilo pod opsadom. Samo 13 odsto građana Srbije zna da je Sarajevo bilo pod opsadom više od tri godine…”.
Ima još divnih, pronacističkih, a vrlo ohrabrujućih vesti: čak 70 posto ispitanih smatra da je Srbija uvek vodila oslobodilačke ratove, 50 posto ih se slaže da je u svim ratovima koje je vodila u zadnjih 200 godina bila na pobedničkoj strani. Četrdeset odsto anketiranih smatra da su četnici bili – antifašisti, a čak 73 posto nikad nije čulo šta se desilo u Sjeverinu.
I što me čudi Blog B92?
Srbi nikad nisu vršili zločine, uvek su bili žrtve, ni mrava ne bi zgazili, oni su nas napadali, a mi smo se samo goloruki, nešto nožem nešto granatom nešto tenkom, branili. Najbolji smo. Najhrabriji smo. Ne može nam niko ništa. Pitajte Dodika, Slavuja i Rajka Vasića.
4.
Dvanaestog decembra 2010, sarajevske nevladine organizacije uručile su predsedniku Liberalno-demokratske partije (LDP) Čedomiru Jovanoviću nagradu “Isa-beg Ishaković” za izuzetan doprinos širenju kulture, otvorenosti i očuvanju identiteta glavnog grada Bosne i Hercegovine. Jovanović je prilikom prijema nagrade na svečanoj ceremoniji u Narodnom pozorištu u Sarajevu, istakao da je ta nagrada upućena svim ljudima koji se godinama bore za politiku tolerancije i razumevanja svih naroda u regionu. Predsednik LDP-a je ocenio da nagrada predstavlja obavezu koja konkretizuje politiku koja na region ne gleda “kao na plen”, niti koja u region ne ide “tražeći alibi za sopstveni neuspeh”.
Lepo. Baš lepo.
Ali, tri meseca kasnije, u času kad se hapsi Jovan Divjak, čovek koji je neosporno – apostrofiram slobodno Jovanovića – deo borbe za očuvanje identiteta glavnog grada Bosne i Hercegovine, dobitnik nagrade “Isa-beg Ishaković” povukao se u ilegalu.
LDP nije objavio nikakvo saopštenje povodom Divjakovog hapšenja. Čedomir Jovanović ćuti kao zaliven. I, stvarno, šta to beše Sarajevo?
