foto: AFP
Oliverov brat Miroslav Ivanović u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da se on i drugi članovi porodice mogu prepustiti “vremenu da zaleči rane” tek kada se pronađe i kazni Oliverov ubica i nalogodovac ubistva.
Tada će, kako dodaje, možda moći da pronađu i “duševni mir”.
“Neko je sa šest hitaca u leđa odlučio (Oliveru) da oduzme život iz političkih pobuda i interesa. Sa tim mi kao porodica živimo i dan danas. To se teško doživljava, mnogo je stvari koje nas vraćaju na trenutke tog zlodela. Vreme leči sve ali u ovom slučaju, jako teško”, kaže Miroslav Ivanović.
Zvanična Priština i Beograd su započeli odvojene istrage na dan ubistva srpskog opozicionog političara Olivera Ivanovića, 16. januara 2018. godine.
Ko je bio Oliver Ivanović
Oliver Ivanović je bio nosilac liste “Sloboda demokratija pravda – Oliver Ivanović” na kosovskim lokalnim izborima, koji su održani novembra 2017. godine, par meseci pre njegovog ubistva.
Tokom predizborne kampanje za te lokalne izbore, zbog zastrašivanja Srba na severu Kosova, četvoro kandidata sa njegove liste se povuklo a njemu je u Severnoj Mitrovici zapaljen i automobil.
Početkom 2014. godine takođe bio jedan od kandidata za predsednika Severne Mitrovice, kada je priveden zbog sumnje da je počinio ratne zločine. Apelacioni sud Kosova je februara 2017. naložio ponovno suđenje Oliveru Ivanoviću, nakon što je 2016. godine bio osuđen na devet godina zatvora za ratni zločin nad kosovskim civilima tokom 1999. i 2000. godine.
Ponovno suđenje je počelo 24. marta 2017, a 21. aprila Ivanoviću je ukinut kućni pritvor i omogućeno mu je da se brani sa slobode.
Ubijen 16. januara 2018. godine sa šest hitaca u leđa, ispred prostorija njegove stranke u Severnoj Mitrovici na Kosovu.
Na Kosovu suđenje pri kraju i nova optužnica
Šest godina kasnije, na Kosovu se bliži kraj suđenja na osnovu treće dopunjene optužnice koja je podignuta 2020., ali ne protiv izvršioca ili nalogodavca, već protiv lica koja su navodno bila deo “kriminalne grupe koja je učestvovala u organizaciji ubistva Olivera Ivanovića”.
Optuženi su Nedeljko Spasojević (policijski službenik), Marko Rošić (građanin Severne Mitrovice), Silvana Arsović (sekretarica ubijenog Olivera Ivanovića), Dragiša Marković (policijski službenik), Žarko Jovanović (policijski službenik) i Radeta Basara (policijski službenik). Svi oni se brane sa slobode.
U vezu sa ubistvom se dovode i Željko Bojić (bivši šef operative Policije Kosova za region sever), Milan Radoičić (bivši potpredsednik Srpske liste) i Zvonko Veselinović (biznismen sa severa Kosova).
Protiv njih trojice nije podignuta optužnica jer se nalaze u bekstvu.
Krajem decembra 2023. javnost je obaveštena da je podignuta još jedna optužnica protiv lica sa inicijalima M.M., zbog sumnje da je bio član “organizovane kriminalne grupe” koja se dovodi u vezu sa ubistvom Ivanovića, ali i zbog “ometanja sudskog procesa”, “zastrašivanja” i “falsifikovanja dokumenata”.
Nova optužnica u slučaju ubistva Olivera Ivanovića
Pojedini mediji na Kosovu su javili da se radi o Milanu Mihajloviću iz Leposavića pod nadimkom “Pop”, koji je nakon par meseci provedenih u pritvoru takođe pušten da se brani sa slobode.
Miroslav Ivanović, inače sudija u penziji, kaže da mu to ime ili inicijali nisu poznati, te da je za njega “to novo lice u celokupnoj priči”.
Šta je dokazano na sudu?
Optuženima se na teret stavlja da su od 2014. do 2018. bili deo kriminalne grupe na čelu sa Željkom Bojićem, Zvonkom Veselinovićem i Milanom Radoičićem, te da su u kontinuitetu pokušavali da pod svoju kontrolu stave Severnu Mitrovicu. U optužnici se navodi i da su optuženi svesno i namerno pomagali toj kriminalnoj grupi u cilju izvršenja krivičnog dela ubistva Olivera Ivanovića.
Tako se Nedeljko Spasojević tereti da je pomagao u izvršenju teškog ubistva, odnosno da je službenim autom Policije Kosova odveo izvršioce atentata do auta marke “opel astra” iz kojeg je pucano na Olivera Ivanovića.
Žarku Jovanoviću se na teret stavlja da je skrivao dokaze na mestu gde je izvršeno ubistvo, a Dragiša Marković da je zloupotrebio službenu dužnost tako što je “davao informacije jednom policijskom službeniku iz Srbije.
Specijalno tužilaštvo Kosova Marka Rošića tereti da je pomagao u izvršenju krivičnog dela teško ubistvo, odnosno da je svojim vozilom pratio svaki pokret Olivera Ivanovića.
Takođe, Silvana Arsović se tereti da je bila član kriminalne grupe kojoj je pomagala da izvrši teško ubistvo tako što je u vreme ubistva isključila kamere za video nadzor.
Faruk Korenica, jedan od advokata odbrane u izjavi za RSE kaže da su ispitani svi svedoci, te da predstoji izvođenje nekih materijalnih dokaza i iznošenje odbrane okrivljenih. Ipak, nije mogao da kaže kada se očekuju završne reči i presuda.
Prema njegovoj oceni, tužilaštvo tokom sudskog procesa nije uspelo da dokaže svoje tvrdnje, te očekuje da optuženi na kraju budu i oslobođeni.
“Krenulo se od nule i završiće se nulom. Korišćen je taj predmet u političke svrhe a nije dobro da neko ispašta zbog toga”, kaže on.
Takođe, advokatica Jovana Filipović ne veruje da će se do kraja sudskog procesa otkriti ime ubice ili nalogodavca jer, kako kaže, “nismo saznali ništa novo”.
“Ono što smo tvrdili pre pet godina, kada je ovaj sudski proces počeo, je ono što možemo i danas da ponovimo, a to je da svi dokazi koji su obimni u stvari ne dokazuju suštinu a to je ono što nas interesuje”, kaže ona za RSE.
RSE se obratio i Specijalnom tužilaštvu Kosova sa upitom da li su uspeli da dokazu svoje tvrdnje pred sudom, imajući u vidu da bi uskoro trebala da bude donešena presuda ali odgovor nije stigao.
Suđenje bez ključnih svedoka
Miroslav Ivanović ukazuje da se tužilaštvo uglavnom oslanjalo na anonimne svedoke, koji su se u toku pretresa povukli jer su bili uplašeni za svoju bezbednost.
RSE je o tome pisao oktobra 2022. godine, kada je advokat Faruk Korenica rekao da je upravo Tužilaštvo napravilo “neoprostive propuste”, odnosno da je ispitivanjem otkrilo identitet anonimnih svedoka koji su se potom iz straha povukli.
Iz Kosovskog Instituta za pravdu su za RSE ranije ocenili da svedoci Tužilaštva u slučaju ubistva Olivera Ivanovića svakako mogu da postanu zaštićeni. Kosovo inače ima Komisiju za zaštitu žrtava, koja odlučuje o uključivanju lica u program zaštite žrtava. Tu komisiju čini glavni tužilac, direktor Odeljenja za istrage u Policiji Kosova i direktor Uprave za zaštitu svedoka.
Miroslav Ivanović, sudija u penziji i brat ubijenog Olivera, napominje da kosovsko tužilaštvo ništa nije preduzelo da zaštiti te anonimne svedoke.
“Kažem, ishod tih postupaka je pod velikim znakom, šta će i kako će se završiti”, dodaje on.
Dva pomena na godišnjicu ubistva
U Severnoj Mitrovici su 16. januara održana dva pomena povodom godišnjice ubistva Olivera Ivanovića.
Prvi je u organizaciji porodice i prijatelja održan u vreme ubistava Ivanovića u 8.15 a drugi u organizaciji njegove stranke SDP u 10 časova.
Prvom pomenu su prisustvovali i predstavnici opozicionih stranaka sa Kosova i iz Srbije, te civilnog sektora. Na ovom pomenu se okupljenima obratio Dejan Nedeljković iz Severne Mitrovice, koji je rekao da Oliver Ivanović nije zaboravljen i izrazio nadu da neće morati narednih 20 godina da se pitaju “ko je ubio Olivera Ivanovića”.
Na drugom pomenu je Ksenija Božović, nekadašnja bliska saradnica Olivera Ivanovića, rekla da suđenje koje se bliži kraju ne nagoveštava ko je naručio ubistvo, te da je ubica i dalje na slobodi.
“Počinioci moraju da odgovaraju pred licem pravde kao i nalogodavci”, rekla je ona.
S druge strane, predstavnici Vlade Srbije su prisustvovali pomenu povodom godišnjice ubistva Olivera Ivanovića u Hramu Svetog Save u Beogradu.
Direktor Kancelarije za Kosovo Petar Petković je ocenio da “istina uvek nađe svoj put, koliko god se neki trudili da je sakriju i zloupotrebe”.
Takođe, koalicija “Srbija protiv nasilja” je za 16. januar najavila protest u centru Beograda povodom obeležavanja šeste godišnjice od ubistva Olivera Ivanovića.
U Srbiji bez optužnice i suđenja
U Srbiji istragu o ubistvu Olivera Ivanovića vodi Tužilaštvo za organizovani kriminal Srbije, koje nije odgovorilo na upit RSE u kojoj je fazi taj postupak nakon šest godina, kao ni do kojih informacija su došli.
Ranije se Tužilaštvo pozivalo na to da taj predmet nosi oznaku tajnosti.
I Miroslav Ivanović kaže da je istraga u Srbiji sve vreme “pod velom tajni”.
Na petu godišnjicu ubistva ovo Tužilaštvo je za Insajder navelo da je “predistražni postupak protiv neidentifikovanih izvršilaca još u toku”.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Bratislav Gašić je juna 2023. izjavio da srpske vlasti “tačno znaju” ko je ubio Olivera Ivanovića, te da je tog čoveka srpska policija tražila od nemačkih organa “pod čijom je zaštitom”.
Nakon što je Nemačka demantovala da štiti ubicu Ivanovića, Gašić je rekao da je njegova izjava pogrešno interpretirana, odnosno da je preneta bez znaka pitanja, koji joj daje drugačiji smisao.
Na upit RSE polovinom prošle godine povodom ove izjave Gašića, odgovoreno na je da se “tužilaštvo konkretno o preduzetim merama tokom predistražnog postupka nije oglašavalo, niti će to činiti ubuduće”.
Dva meseca kasnije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izvinio se Nemačkoj zbog Gašićeve izjave.
Na treću godišnjicu ubistva Ivanovića, u januaru 2021. predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da srpske službe već mesecima imaju kompletnu sliku onih koji bi imali motiv i koji bi mogli biti umešani.
“Ali nismo mogli da budemo prisutni na uviđaju, pa nemamo ono što bi nazvali direktni dokazi. Za to je potrebno ili da se neki od materijala sa uviđaja pojave u našim rukama ili direktno priznanje nekog od učesnika”, rekao je Vučić.
Predsednik Srbije je i sredinom 2019. godine izjavio da “Beograd misli da ima ime ubice Olivera Ivanovića”. U obraćanju javnosti je rekao kako Milan Radoičić “nema veze sa ovim zločinom”.
“Milan Radoičić nije cvećka ali sa sigurnošću možemo da kažemo da Radojičić ni na koji način nije učestvovao u likvidaciji Olivera Ivanovića”, rekao je tada predsednik Srbije.
Inače, Milan Radoičić se nalazi na crnoj listi SAD zbog umešanosti u međunarodni organizovani kriminal a Kosovo ga traži zbog zastrašivanja u sudskim procesima i napada na policiju Kosova u Banjskoj na severu Kosova. Nakon što je u tom napadu ubijen kosovski policajac i trojica srpskih napadača, Radoičić je preuzeo odgovornost.
Saradnja Kosova i Srbije ključna’
Kosovo i Srbija ne sarađuju kada je u pitanju rasvetljavanje ubistva Olivera Ivanovića, a njegov brat Miroslav smatra da bi upravo ta saradnja bila ključna.
“Trebalo je uvažiti taj interes da se radi o ubistvu koje je privuklo znatno više pažnje javnosti. Samom tom činjenicom zavređivalo je bilo kakvu, makar i prećutnu saradnju između dva tužilaštva, Kosova i Srbije, kako bi se radilo na rasvetljivanju tog dela”, navodi on i izražava bojazan da je ipak preovladala politika.
Astrit Koljaj (Kolaj), viši istraživač u Kosovskom institutu za pravdu koji prati proces suđenja u slučaju ubistva Olivera Ivanovića, podseća da je bivši predsednik Kosova Hašim Tači obavio telefonski razgovor sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, te da je tada istaknuta potreba da se nadležnim organima da dovoljno vremena da svoj posao obave nezavisno i na profesionalan način.
U izveštajima ovog istrživača, koji su objavljeni u okviru monitoringa 30 ročišta, ukazuje se da su kontakte oko slučaja ubistva Olivera Ivanovića imali i tadašnji premijeri Kosova i Srbije, Ramuš Haradinaj i Ana Brnabić.
“Dok je Kosovo, preko bivšeg ministra pravde Abeljarda Tahirija, izrazilo spremnost za saradnju i razmenu informacija za rasvetljavanje ovog slučaja, ta spremnost je izostala od strane Srbije”, zaključuje Koljaj.
On podseća i da je poternica Kosova za Milanom Radoičićem zbog veze sa ubistvom Olivera Ivanovića ukinuta a da je tužilac Specijalnog tužilaštva, Bljerim Isufaj, na konferenciji za novinare priznao da je dao saglasnost za tako nešto.
Ipak, nije otkrio koji su razlozi.
Astrit Koljaj zaključuje na osnovu monitoringa da je sudski proces u slučaju ubistva Olivera Ivanovića “prilično složen i nejasan”, te da su loši odnosi Kosova i Srbije uticali na sam tok istrage i sudski proces.