Foto: Getty Images
Kako u novom saopštenju za javnost navodi Svetski institut za resurse, gubitak šuma u Brazilu i Kolumbiji je tokom 2023. drastično opao u odnosu na prethodnu godinu.
U Brazilu, gubitak prašuma opao je za 36% u odnosu na prethodnu godinu, i tokom 2023. dostigao je najmanje vrednosti od 2015. godine. Ovo je posledica politika aktuelnog predsednika Luiza Inacija Lule da Silve, koji je ponovo postao predsednik Brazila nakon izbora 2022. godine.
Podsećamo da je Lula da Silva te godine najavio „nulto krčenje” amazonske prašume do kraja decenije.
U pitanju je dramatičan preokret u politikama u odnosu na njegovog prethodnika, Žaira Bolsonara, tokom čijeg mandata je krčenje Amazona bilo dostiglo neslućene razmere.
U Kolumbiji, razlika je još drastičnija. Tokom 2023. rašumljavanje je prepolovljeno u odnosu na 2022. godinu, što je takođe posledica novih politika zaštite životne sredine koje sprovodi vlada novog predsednika Gustava Petra Urega, koji je pobedio na izborima 2022. godine.
Te godine, Urega se našao na naslovnim stranama medija širom sveta kada je na sednici UN, u vrlo progresivnom govoru u kojem je pozvao na zaštitu Amazona, postavio pitanje: „šta je otrovnije po čovečanstvo: kokain, ugalj ili nafta?”
Pored toga što je poprište biodiverziteta sa globalnim značajem, Amazonska prašuma je važna i kao tzv. ponor ugljenika, što znači da apsorbuje više ugljen-dioksida iz atmosfere nego što emituje. Samim tim, krčenje amazonskih šuma, koje se vrši pre svega radi uzgoja stoke i stočne hrane, ima dvostruko negativni efekat na globalne koncentracije gasova staklene bašte (smanjuje se pošumljena površina u korist industrije koja je značajan emiter, pre svega metana).
Oko 60% amazonske prašume nalazi se u Brazilu, a 10% u Kolumbiji.
Podatke o pošumljenosti prikupljanju eksperti iz Svetskog instituta za resurse, u saradnji sa Laboratorijom za globalno praćenje i analizu zemljišta (GLAD) Univerziteta u Merilendu u SAD. Ovaj sistem prati gubitak pošumljenih teritorija uz pomoć satelitskih podataka, u rezoluciji od 30 x 30 metara, a koji posmatraju celokupnu teritoriju Zemlje, sa izuzetkom Antarktika i nekih arktičkih ostrva.
I sami možete pratiti aktuelne rezultate ovih istraživanja na besplatnoj platformi Global Forest Watch, gde možete uporediti aktuelna merenja sa istorijskim podacima do 2000. godine.
Međutim, nisu sve vesti dobre. Kako navodi Svetski institut za resurse, na globalnom nivou, tokom 2023. izgubljeno je 3,7 miliona hektara prašume, a porasti u rašumljavanju zabeleženi su u nizu država, između ostalog u Boliviji, Kongu, Indoneziji, Laosu i Nikaragvi.
Razlozi za porast gubitaka šuma su različiti – u Indoneziji, potencijalni uzročnik je i El Ninjo, koji u tom kraju sveta može dovesti do izrazito sušnih uslova, čiju pojavu i intenzitet već drastično pospešuju klimatske promene, a koji mogu izazvati pojavu destruktivnih šumskih požara.
Sami za sebe, uspesi u Brazilu i Kolumbiji nisu dovoljni za dostizanje globalnih ciljeva očuvanja šuma (i zauzdavanja klimatskih promena) – ali jesu jedan izrazito važan, pozitivan pokazatelj: klimatske promene nisu tek prirodna neminovnost, dobre politike mogu da imaju efekta, a klimatska akcija je stvar političke volje.
Vreme je da (makar) ovakve promene vidimo i u ostatku sveta.
