Prođe još jedno Sretenje i još jedan Dan državnosti, a naš se Gospodar ni ovoga puta nije pojavio u Orašcu. Dan državnosti bez glave države – nekako mi to ne ide. Dobro, prezident je verovatno bio blagovremeno obavešten da će se u Marićevića jaruzi okupiti šareno društvo koje je duboko uvereno da je je on, Jego Sijatelstvo, ustaša i prodana duša. Razumem ja da se nije hteo izlagati neprijatnostima. Tandem Cvetković i Maček , pardon Šijaković, ne izazivaju neku naročiti omrazu. A ni Prestolonaslednik ne stoji loše kod „patriota“. Samo, ovakve proslave državnosti (a već su izgleda postale „tradicionalne“) pokazuju da su raznorazne rodoljubive organizacije nekako jače od države koja u Orašcu proslavlja svoju državnost.
Nije dakle, problem, u patriotskim organizacijama. Problem je u državi. Na silu nastalom, sklepanom i smandrljanom provizorijumu koji se u konačnoj analizi svodi isključivo na državni aparat. Pisao sam ja često na ovoj strani o opasnostima privatizacije države. Kada je, naime, prisvojite za sebe, partijske drugove i koalicione partnere – onda se to vama iznutra čini kao jedna sasvim funkcionalna i korisna stvar – ali onda u spoljašnjosti (a to je 99 posto teritorije) nema nikakve države i nikakve kontrole i sve je prepušteno raznoraznim samovoljama. I onda se samovolje organizuju i ometaju vas u proslavama državnosti.
Kada, recimo, neke od u Marićevićeva jaruzi prisutnih „organizacija“ potegnu pa zapale Gospodarov Glavni Čardak, e onda svi Gospodarevi ljudi zagraje i od Ustavnog suda zatraže zabranu „organizacija“. Ustavni sud, sa njegove strane, ni mukajet. A zašto? Zato što je i on izvan države, sopstvena je prćija, inokosan je. I pročaja.
Na Sretenje se pogodilo da sam ceo dan proveo van kuće, ali nikakvu, makar simboličnu prazničnu atmosferu nigde nisam video ni osetio. Dan kao i svaki drugi. Država su i njena državnost kao i obično bile na jedinom mestu gde postoje: na televizijama.
Zaludna je kuknjava nad traljavim obeležavanjima Dana državnosti. Kako stvari stoje, biće sve traljaviji. Neka izvinu gospoda državnici, ako hoće uspešan Dan državnosti – u tom slučaju moraju imati državu. Ne može se država temeljiti i uređivati na Sretenju, polaganju venaca na grob Neznanog junaka, a pogotovo ne na povremenim pobedama sportista. Jok, more. Sve to mora da proiziđe iz uređene države, iz države koja je servis i zaštitnik svakog od njenih građana, a ne samo takozvane elite.
tekst prenosimo sa prijateljskog portala danas.rs
