Koreni mnogih psiholoških problema savremenog čoveka skriveni su van domašaja svesnog dela psihe, u „fijoci” koju zovemo podsvest. Mnogi ljudi ne koriste podsvest na pravi način, neki nisu ni svesni njenog postojanja, a neretko se o podsvesti razmišlja kao o nečemu što se mora držati pod kontrolom, kao kakva opasna zver u kavezu. O moći koju ima podsvest i mogućnostima hipnoterapije u tumačenju njenih „signala” razgovaramo sa Tatjanom Beočanin, sertifikovanim hipnoterapeutom iz Beograda.
– Hipnoza je namensko izazivanje prirodnog, dozvoljenog i nadasve prijatnog stanja svesti i raspoloženja, koji je pogodan za promene ustaljenih loših navika, misli i ponašanja. U hipnozi se zaobilazi tzv. kritički faktor svesti, uspostavlja se pozitivno razmišljanje i stvara dublji kontakt sa emocijama. Potpuno je pogrešno uverenje da je hipnoza duboki san ili trans u kome gubite kontrolu, da onaj ko vas hipnotiše zapravo manipuliše vašim postupcima, da se posle „spavanja” u hipnozi budite bez sećanja. Hipnoza sa nečije strane zapravo ne postoji, sve je to samohipnoza, a hipnoterapeut nije ništa drugo do vodič koji ukazuje na mogućnosti koje jedno takvo stanje donosi – kaže Tatjana Beočanin, koja je završila školu hipnoze OHTC i dobila sertifikat američkog saveza za hipnoterapiju „National Board Of Hypnosis”.
Osnovni pristup u hipnoterapiji, disciplini koja se ne nameće kao alternativna metoda lečenja, već kao skup instrukcija za pravilno korišćenje potencijala sopstvenog uma, zasnovan je na pretpostavci da celokupno svoje delovanje ljudi baziraju na predstavama koje imaju o sebi samima. – Kakve su nam misli, takav nam je život – ništa nije tačnije od ove rečenice. Jer, mi smo ono što o sebi mislimo i ako u sebi stalno čuvamo strahove, analize prošlih događaja koje ne donose rešenje nego nove blokade koje nas stalno vraćaju unazad. Pri tome, treba znati da nikakav čarobni štapić u radu sa ljudskim umom ne postoji. Za svaki korak unapred potreban je rad. Naš um inače stalno radi; na nama je samo da naučimo kako da ga upotrebimo stopostotno u svoju korist – kaže Tatjana Beočanin i dodaje da se u stanju hipnoze daleko lakše promeniti stare „programe” i iskustva, odnosno uspostaviti nove emocije i drugačiju perspektivu istih događaja.
Podsvest stalno radi u našu korist, ali mi to ne znamo da koristimo. Mi smo naučeni da je kontrolišemo, suzbijamo. A podsvest se trudi da održava prirodnu ravnotežu između emotivnog i materijalnog polja, jer ta ravnoteža predstavlja preduslov dobrog zdravlja. Recimo, mnogi ljudi potiskuju emotivno nezadovoljsvo forsiranjem samo materijalnog plana, ali podsvest onda na fizičkom nivou šalje „opomene”u vidu migrena, nesanice, fobija…
U suštini problema zbog kojih se ljudi obraćaju hipnoterapeutu leži nedostatak samopouzdanja, odnosno ljubavi prema samome sebi. – Koliko voliko sebe, toliko ljubavi i dobijamo; šta o sebi mislimo, to i šaljemo i tu laž ne prolazi. Voleti sebe znati imati snagu za funkcionisanje po modelu „želim, znam, dobijem”, i to je pravi mentalni stav koji vodi do rešenja koje prekida začarni krug nezadovoljstva – verovanja da se nešto može postići snagom sopstvenog uma.
Kontrola težine, odvikavanje od loših navika, oslobađanje od stresa, eliminacija strahova, problemi nesanice – to su neki od najčešćih problema s kojima se u praksi sreće Tatjana Beočanin. Suočava se ona uspešno i sa daleko složenijim izazovima, jer svom poslu prilazi s velikom ljubavlju, strpljenjem i znanjem koje svojim klijentima nesebično poklanja. – Pravi rad na sebi počinje kada se moj posao završi, kada se iz ordinacije klijenti vrate svakodnevnom životu i nastave da „plivaju” puni samopouzdanja i spremni da se samostalno suoče s problemima.
