Pogled na pošumljeno područje usred amazonske šume, foto: REUTERS/Bruno Kelly/Arhiv
Krčenje Amazonije u Brazilu smanjilo se za jednu polovinu u prošloj godini u poređenju sa godinom ranije, pokazuju zvanični satelitski podaci. Na brazilskoj teritoriji uništeno je 5.152 kvadratna kilometra prašume, što je za 50% manje nego tokom 2022.
Ovaj pad je posebno značaj s obzirom na to da je reč o jednom od najvažnijih ponora ugljenika i poprišta biodiverziteta na svetu, kao i da se 60% njegove površine nalazi upravo u Brazilu.
Međutim, čak ni prošlogodišnjici gubici u Amazoniji nisu zanemarljivi.
Na brazilskoj teritoriji, nestala je površina pod drvećem koja je preko 14 puta veća od užeg, urbanizovanog dela Beograda (360 km2).
Podsećamo, aktuelni predsednik Brazila, Luiz Inasio da Silva, obećao je nulto krčenje Amazonske prašume do kraja decenije. Na mestu nacionalnog lidera, on je zamenio desničara Žaira Bolsonaroa, pod čijom se vladavinom dešavalo besomučno razaranje Amazonije zato što se on zalagao za interese poljoprivrednika.
Iako se u Amazonskoj prašumi oseti određeni napredak, u tropskoj savani Seradu situacija je mnogo nepovoljnija: ovaj prostor izgubio je 7.800 kvadratnih kilometara autohtone vegetacije u godini za nama, što je rekord otkako je 2018. počela da se vodi ovakva evidencija.
Seradu je inače takođe veoma bitan i specifičan ekoregion i drugo po veličini stanište u Brazilu, odmah posle Amazonije. Ova tropska savana zauzima oko 21% zemlje.
Kako se navodi, aktivisti za zaštitu životne sredine optužuju Lulinu administraciju da žmuri na tamošnje probleme i da žrtvuje manje poznati Seradu kako bi zadovoljio poljoprivredni lobi.
Ako se Amazonija i Seradu posmatraju zajedno, ukupna izgubljena površina iznosi 12.980 kvadratnih kilometara, što je za 18% manje u odnosu na 2022. Njihova destrukcija uglavnom se pripisuje čišćenju zemljišta zarad razvoja ratarstva i stočarstva u Brazilu, koji je najveći svetski izvoznik soje i govedine.
