Jesi li već saznala:
Pakao je prešao
Na našu stranu.Ulicama šetaju kerberi,
Love naše nježne poglede.I nema mnogo smisla
Da se bojim smrti
I vječne tame:
Sve što nas čeka tamo,
Desilo nam se ovdje.Pakao je izišao na vidjelo,
I pokazuje se, ko hoće da vidi.
Kerberi reže na naše misli.Ne boj se, mila, starosti naše
I naše smrti.
Dva groba biće tvrdi zaklon:
Rodiće sjajna rješenja.
Otuda sukljaće naše duše
Da gase raspomamljeni pakao
Što je prešao
Na našu stranu.
(pesma Pakao – Radovan Karadžić)
Gledam i slušam ovih dana reakcije u Hrvatskoj na presudu generalima «Oluje» i «Bljeska» i sve mi izgleda već viđeno: političari se prenemažu – kao šokirani, neprijatno iznenađeni, itd., ratni veterani ogorčeni i besni, «običan svet» zbunjen i uplašen… Slični događaji su usledili i u Srbiji nakon hapšenja Radovana Karadžića, a kakve će reakcije biti nakon presude, to ćemo tek videti. Demonstracije Karadžićevih sledbenika u Beogradu su trajale prilično dugo i danima smo gledali na «Dnevniku» kako se demonstranti i branitelji šetaju glavnim ulicama i zaustavljaju saobraćaj. Na kraju, bez obzira na patriotske razloge, razum i normalan život su prevladali pa su ljute patriote zamenili busevi, trolejbusi, tramvaji i sve one svakodnevne pojave gradskog obitavanja. Doduše, način na koji se Radovan Karadžić krio u Beogradu pod lažnim identitetom nije bio ni malo svakodnevan ili obično-životan. On se, očigledno pod patronatom obaveštajnih službi, krio iza imena Duško Dabić, a i izgledom, zbog duge brade i kose, nije ni malo ličio na Radovana K. Tek kada su ga ošišali i obrijali ukazao se dobro poznati lik «velikog» vođe. Interesantno je i to što se dotični bavio alternativnom medicinom i što je držao predavanja u vezi sa istom (sjajan «paravan» koji mu je verovatno smislila Služba); neki od njegovih kolega «altrenativaca» bili su istinski šokirani kada su saznali za pravi identitet dr. Duška Dabića.
Dok gledam i slušam vesti, kako na srpskoj tako i na hrvatskoj televiziji, jedna fraza, koja se stalno ponavlja, mi para uši: osuđeni radi zločinačkog udruživanja…! Čitao sam stenogram razgovora/dogovora između Franje Tuđmana i njegovih generala u kojem se lepo vidi šta je i kako ova družba pripremala. Proterati Srbe jednom zauvek sa prostora Krajine i ne dozvoliti im ni da ponesu «prljave gaće» – kako se onda slikovito izrazio Franjo Tuđman. Kako rečeno tako i učinjeno – Srbi su sistemtski proterani sa područja Krajine i preko 200 000 ljudi je pobeglo pred «Olujom». Poginulo je oko dve hiljade ljudi, a imovina izbeglih Srba je ili uništena ili pak zaplenjena. «Zločinačka udruga» je temeljno obavila svoj posao, samo su jednu stvar zaboravili, a to je da su svi svetski mediji ispratili čitav događaj. Već tada, u augustu 2005. se govorilo o zločinima, ali čitava Hrvatska je bila opijena pobedom i niko nije obraćao pažnju na srpske žrtve. No, izbeglice iz Krajine nisu samo u Hrvatskoj imale posla sa zločinačkom udrugom, na drugoj strani granice u Srbiji čekala ih je udruga Slobodana Miloševića i njegovih ratnih huškača. Ova klika, koja se okupila kako bi se zločinački udružila, je izbeglice iz Krajine dočekala sa «ledenom ćutnjom». Na dnevniku tadašnje Jugosalvije izbeglice su se pojavile tek u dvadesetom minutu posle hvalospeva srpskom vođi i svecu Slobodanu Miloševiću. Ta tragična povorka na traktorima i konjskim zapregama nije bila predmet velikog interesovanja tadašnjih struktura vlasti, a bogami ni patriotski raspoloženog naroda. Posle osuda zločinačke «Oluje», hrvatske države i NATO alijanse usledila je prikrivena osuda srpskih izbeglica jer nisu bile na nivou patriotskog zadatka. Osim toga su uznemirili vekovni mir srpskog naroda jer su se drznuli da traže «svoje mesto» u matici Srbiji. Očigledno Srbima iz Krajine nije bilo jasno da je njihovo mesto samo u mislima, srcu i mitu «o svim Srbima u jednoj državi», i da nisu nikako smeli da ometaju dobri i pošteni srpski živalj unutar same matice. Vremenom su ovi nesrećni ljudi potpuno zaboravljeni po raznim kolektivnim centrima ili kako i gde se već ko snašao. A onda je u javnost procurela vest koja nam je otkrila strašni plan zločinakog udruženja okupljenog oko Slobodana Miloševića. Naime, vožd srpskog naroda je imao nameru da izbeglice iz Krajine naseli na Kosovo kako bi podigli brojno stanje Srba u «kolevci» srpske države. Problem je u tome, što je ovaj plan postojao pre dolaska izbeglica iz Krajine i da je očigledno rezultat dogovora između Hrvatske i Srbije, to jeste između Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana. Plan je bio jednostavan – Srbi iz Krajine na Kosovo, a Hrvati iz Srbije i ostalih «ugroženih» krajeva ex Jugoslavije u Krajinu. To je bilo «konačno rešenje» od istorijskog ili pak povesnog značaja za oba naroda!
E to je za mene pravo zločinačko udruživanje koje podrazumeva udrugu suprotstavljenih strana radi obostrane koristi. Ljudski životi i sudbine su bile samo monete za potkusurivanje interesa zločinačkih udruga koje su se dobro razumevale i poznavale. To vidimo i preko likova i dela legionara kako sa srpske tako i sa hrvatske strane. Ono što su radili razni kapetani Dragani, Legije ili Gotovine su preslikane šeme i nemaju među sobom gotove nikakve razlike sem strane za koju su radili. Ali i borba «na pravoj strani» gubi smisao kada se shvati jedinstveni plan zločinačkog udruženja, a taj plan je podrazumevao rat, mrtve, spaljene kuće i izbegličke kolone. Neću da relativiziram istoriju i događaje i izjednačavam agresore i branioce, osvajače i osloboditelje, ali muka nam je ista kao što su i zločini strašan fakat «naših» sukoba. Zbog toga mi i stihovi pesme Pakao, stihoklepca Radovana Karadžića, zvuče jezivo poznato:
Kerberi reže na naše misli.Ne boj se, mila, starosti naše
I naše smrti.
Dva groba biće tvrdi zaklon:
Rodiće sjajna rješenja.
Otuda sukljaće naše duše
Da gase raspomamljeni pakao
Što je prešao
Na našu stranu.
