Foto: Ivana Todorović
Islamofobija i migrantofobija jesu prisutne, ali treba dodati i društveno raslojavanje, diskriminaciju i porast nasilja, kaže teolog, umjetnik i profesor na Univerzitetskom koledžu u Stockholmu
Piše: Tena Erceg
Stockholmu je u dva navrata javno spaljen Kuran, a nekoliko zahtjeva za sličan performans policija je odbila. Sve se događa u kontekstu pristupanja Švedske NATO-u, a počelo je kada je Turska najavila da će pristupanje blokirati dok Švedska ne pristane izručiti kurdske “teroriste”. Koji su motivi ovih događaja i tko stoji iza njih?
Teško je reći da li je ovde reč o pojedincima koji to čine iz ličnih motiva, ili o nekoj sistematičnijoj i većoj organizaciji. Kontekst nije samo planirano pristupanje NATO savezu, već i porast tenzija u društvu na relaciji imigrantske populacije i desno orijentisanih etničkih Šveđana i političkih partija kojima su ti segmenti populacije skloni, zatim uspon desnice koja sada ima vlast, izgledi da će doći do još veće radikalizacije i pad životnog standarda za najveći broj građana.
Zbog najave novih spaljivanja Irak je izbacio švedskog ambasadora, a ugroženi su i diplomatski odnosi s Iranom i Libanonom. Čini se da obje strane instrumentaliziraju događaj u političke svrhe?
Tradicionalna religija je jedan od najčešće korišćenih instrumenata u političke svrhe. Nisu u pitanju samo većinski muslimanske zemlje, to vidimo i u Evropi, a isto je naročito i tradicionalno prisutno u “sekularnoj” Americi. Sukob je i ovde između načina na koji se politički interesi artikulišu u sferi tradicionalne i takozvane “sekularne” religioznosti. (Post)protestantske zemlje u Evropi su, i pored pada interesovanja za odlazak u tradicionalne crkve, izuzetno sekularno religiozne, sa veoma visokim stepenom društvene kohezivnosti kada je u pitanju lokalno stanovnišvo.
Švedska vlada je najavila da će s ciljem “zaštite nacionalne sigurnosti” razmotriti zakonske promjene koje se tiču slobode govora. Je li ovo ispravan način adresiranja problema islamofobije?
Švedska se suočava sa mnogo problema, a moj je utisak da se najveći broj gura pod tepih, bez želje da se njihovoj artikulaciji i rešavanju pristupi na odgovoran i ozbiljan način. Islamofobija i migrantofobija jesu prisutne, ali treba dodati i društveno raslojavanje, diskriminaciju i porast nasilja. Sloboda misli i govora, kako to često biva, jeste zaštićena sve dok se ne koristi. Ali ovo pitanje se dugoročno ne rešava zakonima, problem je gradnja kulture senzitivnosti za druge i drugačije, a u Švedskoj se o tome jako malo zna.