‘Zelena strana’ novosadskog Egzit festivala

Oko 33 tone smeća se, prema proceni gradskog komunalnog preduzeća, otpremi na gradsku deponiju Novog Sada tokom četiri dana trajanja muzičkog Exit festivala koji se tradicionalno tokom leta održava u ovom gradu na severu Srbije.

Tokom vikenda, 13. i 14. jula, desetine hiljada ‘egzitaša’ se provodi na Petrovaradinskoj tvrđavi gde se održava festival. Procena organizatora je da će do kraja manifestacije kroz festivalski prostor na otvorenom, proći 200.000 ljudi.

Uz crveni meteo-alarm Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije koji upozorava na visoke temperature, posetioci festivala u velikoj količini kupuju kako vodu, tako i druga pića, mahom u aluminijumskim limenkama ili u plastičnim čašama.

Osim čvrstog otpada, tu su i festivalske bine na više lokacija širom tvrđave, koje je potrebno napajati energijom. Zabava uz poznate muzičare traje do ranih jutarnjih sati uz velike video bimove, rasvetu i lasere koji dopunjuju doživljaj ljubiteljima ovog festivala.

Koliko to struje troši?

Prema matematici neprofitne organizacije Green festival koja je posvećena smanjenju uticaja muzičkih festivala i događaja na životnu sredinu, veliki festivali koriste oko pola litre dizel goriva po osobi dnevno kako bi se obezbedila neophodna elektična energija. Manji festivali troše oko 0,25 litara po osobi.

Šest metara dug solarni panel u obliku gitare služi za proizvodnju struje na recepciji kampa
Šest metara dug solarni panel u obliku gitare služi za proizvodnju struje na recepciji kampa

Na različitim muzičkim festivalima, energija se obično troši najviše na rasvetu (54 odsto), zatim na video produkciju (27 procenata) i ozvučenje (19 odsto), pokazalo je istraživanje organizacije Green festival.

U tu statistiku nije uračunat transport samih izvođača koji dodatno povećava emisiju štetnih gasova.

Da bi se slika popravila, nekoliko desetina festivalskih organizacija u Evropi okupilo se uz podršku Vlade Holandije, i osnovalo mrežu Green Deal Circular Festivals. Među njima je i Egzit.

“Pokušavamo postati ‘zeleniji’, koliko god je to moguće, ali svesni smo izazova, pre svega uticaja transporta na životnu sredinu”, kaže portparolka Exita Milica Dragomirović za Radio Slobodna Evropa (RSE). Dodaje da uz reciklažu i organizovano prikupljanje plastike i limenki, testiraju i rešenja sa obnovljivim izvorima energije.

“Od ove godine imamo dva sistema za proizvodnju energije pomoću solarnih panela. Oba su postavljena u festivalskom kampu”, kaže ona.

"Pokušavamo postati 'zeleniji', koliko god je to moguće", kažu organizatori Exit festivala. Solarni grejač vode u obliku gramofonske ploče.
“Pokušavamo postati ‘zeleniji’, koliko god je to moguće”, kažu organizatori Exit festivala. Solarni grejač vode u obliku gramofonske ploče.

Solarni paneli u kampu

Na pitanje, koliko energiju štedi festival na ovaj način, programska menadžerka Fondacije Egzit Ida Siljanović kaže za RSE da će jasnu računicu imati tek nakon završetka festivala.

“Solarni paneli u kampu trenutno obezbeđuju struju za punjenje telefona kao i za grejanje vode za tuširanje i higijenu”, kaže ona.

Oba rešenja su nastala u saradnji sa Centrom za robotiku naučno-istraživačkog Instituta “Mihajlo Pupin” iz Beograda.

Solarna panel gitara formom podseća na muzički instrument – gitaru, dimenzije 6,2 metara dužine i 2,2 metara širine. Ovaj panel služi na recepciji kampa, obezbeđujući korisnicima potrebnu električnu energiju.

Topla voda u kampu festivala dolazi od solarnih panela.
Topla voda u kampu festivala dolazi od solarnih panela.

Solarni grejač vode je rešenje za snabdevanje mobilnih tuševa toplom vodom u kampu, koji oblikom podseća na gramofonsku ploču.

“Od naredne godine želimo čitav sistem grejanja vode obezbediti iz obnovljivih izvora energije, dok ćemo posetiocima obezbediti ekološke proizvode za tuširanje u biorazgradivim ambalažama, koje ne predstavljaju rizik za životnu sredinu. I ovo rešenje testiramo ove godine”, dodaje Siljanović.

Prilikom ranijeg predstavljanja ideja o solarnim panelima rukovodilac Centra za robotiku Instituta “Mihajlo Pupin” Aleksandar Rodić je istakao da su kombinacijom umetničkih formi i tehničkih rešenja pokušali da prenesu važnu poruku mladima koliko je zaštita životne sredine bitna i koju ulogu u njoj imaju umetnost i nauka.

Besplatno piće kao motivacija

Fesitvalski prostor obilaze i volonteri, koji prikupljaju plastične flaše i limenke od posetilaca i razvrstavaju ih po kontejnerima koji nakon festivala putuju ka reciklažnim centrima.

Iva Uzelac koja je angažovana u volonterskom timu, za RSE objašnjava da se svaka limenka i plastična flaša skenira, i na taj način se vodi evidencija o broju ambalaža.

“Posetioci festivala su zainteresovani za ovo rešenje, posebno kada čuju da uz određenu količinu predatih ambalaža mogu da dobiju i vaučer za besplatno piće”, kaže ona za RSE.

Neoštećene limenke ujedno se koriste i za umetničku instalaciju koja će biti završena krajem festivala.

Limenke kao umetnička instalacija koja će biti kompletirana na kraju festivala.
Limenke kao umetnička instalacija koja će biti kompletirana na kraju festivala.

Organizatori Egzit festivala navode da su se učešćem u mreži Green Deal Circular Festivals, obavezali da će, zajedno sa još 49 drugih festivala, smanjiti upotrebu neobnovljivih resursa.

Takođe, obavezali su se da će kroz svoje ekološke projekte u budućnosti maksimalno eliminisati emisiju ugljen-dioksida i štetnih gasova.

RSE

Podijelite ovaj članak
Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Norbert Šinković

Norbert Šinković

VIŠE IZ KATEGORIJE
VEZANI ČLANCI
Sudeći prema udruženju Eurelectric, isti trend dominantno ozelenjenog energetskog miksa u EU nastavlja se i u ovoj godini. Prema podacima sa njihove platforme, preko polovine...
Na obalama Crvenog mora u Saudijskoj Arabiji svoja su vrata već otvorili aerodrom i hoteli koji se pripremaju za dolazak do milion posjetitelja godišnje. ...
Investicije u tehnologije i infrastrukturu za čiste izvore energije bi u 2024. godini trebalo da dostignu dva biliona dolara na svjetskom nivou, što će biti...
S obzirom na njenu sve manju cijenu i sve veću učinkovitost, raskorak između razvoja solarne tehnologije i njene široke implementacije primarno je politički problem, a...