Aida Ćorović, direktorka nevladine organizacije “Urban in” iz Novog Pazara
Osećanje bezbednosti, na žalost, nikada ne može proizići iz činjenice da vas neko čuva, pa makar to bili kordoni policije ili bilo kakvog obezbeđenja. Za osećaj bezbednosti, i to ne samo moje, potrebno je funkcionisanje mnogih državnih institucija, pravosuđa, pre svega. Mislim da se danas niko u Srbiji ne oseća bezbedno i mislim da osim jednog broja kriminalaca i tajkuna niko Srbiju ne doživljava kao bezbednu zemlju. Što se tiče pretnji koje mi upućuju, moram da kažem da ih u ovom trenutku gotovo i nema, što mi je jasan signal da one kojima sam bila izložena jesu inicirane od strane Muamera Zukorlića, a pošto je cela situacija dobila vrlo javne razmera, njemu očito nije odgovaralo da se u javnosti dalje demistifikuju njegove „metode“ obračuna sa neistomišljenicima, ocenjuje u intervjuu za portal tacno.net Aida Ćorović, direktorka nevladine organizacije “Urban in” iz Novog Pazara, odgovarajući na pitanje da li se oseća sigurnije nakon što joj dodeljeno policijsko obezbeđenje, usled pretnji i sukoba sa muftijom Muamerom Zukorlićem i Aidom Rašljanin, članicom Muslimanskog omladinskog kluba.
Sukob je nastao nakon objavljivanja otvorenog pisma Aide Rašljanin u kojem je, kako je ocenila poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić ali i većina nevladinih organizacija iz Srbije, izneto niz uvreda na račun Aide Ćorović. Konstatovano je da se radi o otvorenom govoru mržnje kojim se poziva na linč.
Razgovarali smo sa Ćorovićevom o aktuelnim problemima u Sandžaku.
*Da li je vlada Srbije pravilno postupila kada je odlučila da ne prihvati Veće, koje je sa dva odbornika Bošnjačkog preporoda formirala Bošnjačka kulturna zajednica Muamera Zukorlića?
Vlada Srbije učinila je brojne, neoprostive greške kada je izbor za Nacionalni savet Bošnjaka u pitanju, pre svih, Ministarsvo za ljudska i manjinska prava i resorni ministar. Donošenje potpuno novog, obavezujućeg poslovnika, kao i niz pravila koja su, očito, bila namenjena samo ovom savetu (na šta, uostalom, ukazuju i izveštaji poverenice za ravnopravnost i ombudsmana), ukazuju na nameru vladajuće koalicije da se iz izborne trke isključi Muamer Zukorlić i njegova BKZ, odnosno njegov uticaj u Sandžaku, koji poslednjih meseci postaje politički neprihvatljiv za vladajuću koaliciju. Na žalost, u senci opšteg prepucavanja i optuživanja, ostala je činjenica da je i lista BKZ-a učinila proceduralne propuste i da članovi sa te liste nisu verifikovali mandate na konstitutivnoj sednici.
*Da li je vlada Srbije učestvovala u falsifikovanju izbora za BNV? Ukoliko mislite da jeste, da li bi trebalo ponovo uzimati učešće na ponovljenim izborima, koje bi organizovali oni koji su ih falsifikovali, bez utvrđivanja odgovornosti za tako nešto?
Već sam rekla da se očigledno radilo o nizu grešaka koje je iniciralo i realizovalo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i mislim da je najveća šteta učinjena neprihvatanjem odgovornosti za takve odluke, ali i za posledice koje su posle toga usledile. Smatram da je ministar Čiplić bio u obavezi da da ostavku, a da zajedno sa nezavisnim institucijama bude doneto nepristrasno pravno rešenje. Bez obzira što se duboko ne slažem sa onim što Muamer Zukorlić danas radi u Sandžaku, smatram da je trebalo priznati da je odneo pobedu u trci za Bošnjački nacionalni savet, a onda primeniti sve mehanizme objektivnog monitoringa, pa ako ono što radi taj savet izlazi iz okvira zadatog programa, primeniti zakonske mere da se takva praksa spreči. Mislim da je ključni problem u ovom slučaju nepoštovanje pravnih procedura, a ako je država ta koja ih je propisala u sledećem koraku prekršilac, onda je to loša poruka za celokupnu javnost u Srbiji.
*Da li je ponašanje muftije Zukorlića posledica ili uzrok problema u Sandžaku?
Zukorlić, a i sve ono što radi poslednje dve godine je posledica dugodišnjeg nebavljenja ili pogrešnog bavljenja ovim prostorom. Sada se navršava dvadeset godina od početka rata u bivšoj Jugoslaviji, a tek koju godinu manje od ratnih zločina počinjenih u rubnim delovima Sandžaka. Ovde mislim na otmice i ubistva civila u Štrpcima, Sjeverinu, Kukurovićima, a da niko iz vrha ove države do danas nije rekao reč o tome. Porodice otetih i ubijenih, ali i oni koji su ostali bez svojih domova, u svojoj zemlji i na koje je agresiju izvršila JNA, u sopstvenoj zemlji, čekaju bezmalo dvadeset godina na pravdu. Država je dužna da porodicama ubijenih obezbedi nalaženje posmrtnih ostataka i sahranu dostojnu čoveka, ali i da da sve od sebe da se obezbedi fer i objektivno suđenje gde će se jasno pokazati ko su nalogodavci i izvršioci tih zločina. Pored toga, ovaj region i građani u njemu dvadeset godina žive kao podstanari u svojoj državi, sa dubokim osećanjem frustracije da su na marginama ovog društva i da se njima država bavi samo kao problemima, a ne kao konstruktivnim delom srbijanske zajednice koji može i mora da aktivno participira u javnom, privrednom i kulturnom životu Srbije.
*Da li mislite da bi vlast u Srbiji imala konstruktivniji, manje diskriminatorski ili manje ignorantski odnos prema problemima u Sandžaku, da nema Zukorlića?
Država permanentno ima ignorantski odnos prema Sandžaku ili da budem preciznija, ona Sandžak uglavnom koristi u svrhu plašenja većinskog naroda. Takav odnos je opasan i daje ogroman prostor za manipulaciju od strane bošnjačkih nacionalista, ali i svih onih koji znaju da se na ratnohuškačkoj retorici i stvaranju atmosfere straha najbolje profitira u mutnim vodama dezorijentisanog društva. Upravo to danas radi Muamer Zukorlić. Njegova taktika se gotovo ni u čemu ne razlikuje od taktike Sulejmana Ugljanina s početka devedesetih. Umesto mudrosti, strpljenja i političke zrelosti, Zukorlić je pribegao mnogo bržoj i efektnijoj taktici nacionalnog „zbijanja redova“ Bošnjaka kroz vrlo opasne i dugoročno pogubne metode posle kojih će Bošnjaci izaći kao gubitnici. To samo pokazuje da njegov interes nije interes Bošnjaka, da je njegov interes ličan i da se, uglavnom, svodi na prikupljanje finansijske moći, kao i organizovanje stubova sile koji treba da zaštite tu finansijsku korist. S druge strane, država dopušta da se problemi u Sandžaku nagomilavaju, a kada narastu i sve nas “tresnu u lice”, onda izostaje ozbiljan i temeljit pristup u rešavanju tih problema – sve se svodi na jednu vrstu marketinških “štoseva”. Bojim se da politika i politička scena u Srbiji sve više liči na marketinšku kampanju i to ne mislim samo u slučaju Sandžaka.
*Da li postoji opasnost da polemika u vezi sa Zukorlićem zapravo pomeri fokus sa najodgovornijih za sadašnje stanje – sa Vlade Srbije, čime bi ona velikim delom bila oslobođena krivice, svaljujući je tako na muftiju?
Potpuno se slažem s vašom konstatacijom i što me dodatno frustrira jeste činjenica da se moje mesto u celoj priči zloupotrebljava. Ja veoma dosledno, dugi niz godina, ukazujem na probleme u Sandžaku, ukazujem na zloupotrebu ovog prostora od strane države, ali i lokalnih moćnika koji nam svima rade o glavi i koji, definitivno, to ne bi mogli da rade bez podrške određenih delova državnih struktura. Bojim se da su se ovom prilikom vlasti sakrile iza mojih kritika na Zukorlićev račun i da se ceo sukob između mene i Zukorlića svodi na lični sukob, a da se moja uloga u vrlo ozbiljnoj stvari, na izvestan način, svodi na estradnu priču. Svesna sam i mogućnosti da se razgovor sa predsednikom Tadićem može tumačiti ili može biti još jedan marketinški trik, ali sam htela da iskoristim mogućnost da njemu, kao prvom čoveku u državi, ponudim konkretna rešenja za Sandžak. Meseci pred nama pokazaće da li on, personalno, i država sa svojim institucijama imaju sluha za tako nešto. Već sam ranije naglasila da smatram da je Muamer Zukorlić posledica pogrešne politike prema Sandžaku, ali u hijerarhiji odgovornosti za sitaciju u ovom regionu država svakako ima ključno mesto. U narednim mesecima će predsedniku Tadiću biti ponuđen strateški dokument u kome će biti ponuđena optimalna rešenja kako za građane Sandžaka, tako i za državu u kojoj živimo, pa ako država i dalje bude ćutala, onda je njena odgovornost za probleme u Sandžaku apsolitno primarna!
*Izjavili ste da je muftija Zukorlić saradnik Službe, odnosno da su mu poslodavci iz bezbednosnih struktura. Na osnovu čega to tvrdite, i da li onda muftija i srpske vlasti glume ovako izražen konflikt?
Ne kažem da srpske vlasti glume konflikt, kao što ne mislim da ovako loša situacija u Sandžaku odgovara srpskim vlastima. Međutim, postoje brojni indikatori da ovom zemljom i dalje vladaju nezvanične stukture moći, da pojedini elementi državno-bezbednosnih struktura formiranih u vreme Miloševićeve vladavine i dalje čine nevidljive, ali najmoćnije mehanizme vlasti, pa tako verujem da upravo te strukture podržavaju Zukorlića. Država, s druge strane, nema mehanizme i skoro da je nemoćna pred takvim strukturama, pa odatle proizilaze brojni problemi sa organizovanim kriminalom koji je u sprezi sa moćnim tajkunima, kriminalcima, delovima pravosuđa i tzv. navijačkim grupama koje su samo produžena ruka ovih prethodnih. Upoređujući organizacionu strukturu Zukorlićevog okružanja sa strukturama organizovanog kriminala pronalazim obilje sličnosti, a po ćutanju nadležnih kada je u pitanju sankcionisanje brojnih “ispada” Muamera Zukorlića i njegovog bliskog okruženja jasno je da se radi o nekoj vrsti dogovora ili čak i podrške da se takva sitacija u Sandžaku nastavlja. Gotovo identičan scenario smo, uostalom, gledali bezmalo deset godina, samo što je partner bezbednosnih službi u razaranju bošnjačkog nacionalnog korpusa bio Sulejman Ugljanin.
*Da li verujete da će Bošnjačka kulturna zajednica (Muamera Zukorlića) izaći na izbore, i kako vidite situaciju u Sandžaku ukoliko bi pobedu odnela ta stranka?
Mnogo faktora će uticati na nove izbre za Nacionalni savet Bošnjaka, a to je pre svega smena ministra Čiplića, koji je postao paradigma za nedoslednost izbornog procesa. Pored toga, prekratko vreme da se ozbiljno spreme moguće liste i da valjano realizuju svoje kampanje, ali i visok stepen nepoverenja, nerazumevanja i podeljenosti Bošnjaka u ovom trenutku čine održavanje izbora krajnje neizvesnim. Mislim da su u ovom trenutku sve zainteresovane strane svesne “klizavosti” situacije, kao i činjenice da su ovi izbori i neka vrsta testa za predstojeće izbore na svim nivoima, pa je odatle opipljivo vidan visok stepen opreza u vezi sa svakom odlukom koja se donosi, a vezana je za izbore za nacionalni savet. Bojim se da ćemo, kako god se sitacija bude odvijala u narednih mesec i po dana, teško izbeći loša rešenja. Postoji mogućnost da se nekoliko lista pojavi na izborima, da bude osnovan novi nacionalni savet Bošnjaka, ali će kao paralelni savet ostati i onaj koji je osnovao BKZ, što u mnogome podseća na početak kosovskog scenarija. Postoji i izvesna mogućnost da se zbog brojnih problema, koje sam, uglavnom, pomenula, izbori ne održe ili na bilo koji način propadnu. To bi opravdalo legitimitet BKZ-ovom Nacionalnom savetu i učinilo Zukorlića još glasnijim i netolerantnijim u njegovim zahtevima, što bi vodilo daljoj radikalizaciji situacije u Sandžaku. Dakle, o kojoj god mogućnosti da se radi,ona neće biti srećno rešenje za Bošnjake, pa se dalja destabilizacija ovog regiona može očekivati sve do opštih izbora, koji treba da pokažu novi raspored političkih snaga u Sandžaku.
*Kakva je trenutna situacija u oblasti ljudskih prava u Sandžaku?
Ono što me brine jeste dalje pogoršanje političke, ali i ekonomske i socijalne situacije u Sandžaku, kao i pogoršanje stanja ljudskih prava. Kada govorim o ljudskim pravima, mislim generalno na ugrožavanje građanskih sloboda, na dalju klerikalizaciju ovog prostora, povećanje stepena netrpeljivosti unutar bošnjačkog nacionalnog korpusa, ali i povećanje etničke distance između Bošnjaka i Srba, kako u Sandžaku, tako i u celoj Srbiji.
*Da li vidite bilo kakvu vezu između situacije u kojoj se nalaze muslimani u svetu, sa onim što se dešava u Srbiji?
Smatram da određene vrste paralela postoje, možda ne toliko direktne i ne izazvane isključivo od strane sadašnjih vlasti u Beogradu. Antagonizmi prema muslimanima na globalnom nivou su, po mom mišljenju, bili na vrhuncu u vreme vlade koju je predvodio Vojislav Koštunica, pa su i neke njegove izjave vezane za terorističke napade u Americi imale za cilj da relativizuju i opravdaju zločine nad Bošnjacima i Albancima. U ovom trenutku ne vidim direktne i jasnije veze sa globalnom, mogu reći, histerijom u odnosu na islamski svet, ali je vidno da je retorika Muamera Zukorlića produbila antagonizme između većinskog naroda i muslimana u Srbiji. Bojim se, takođe, da se u Srbiji nije puno radilo na smanjenju etničke distance u odnosu na sve manjinske narode i grupe i da u Srbiji dosta dugo vlada osećanje nerazumevanja, netolerancije i šovinizma u odnosu na sve vrste “drugosti”.
*Kako je predsednik Tadić reagovao na vaše zamerke kada je reč o odnosu vlasti prema problemima u Sandžaku? Da li je dao objašnjenje stava srpskih vlasti i kako vam ona zvuče?
Ne bih da dajem detaljnije komentare o razgovoru koji smo predsednik Tadić i ja imali pre dve nedelje jer, koliko znam, nije bilo zvaničnog stava od strane kabineta samog predsednika. Ono što mi se čini bitnim je da je predsednik pokazao visok stepen zainteresovanosti da se problemi u Sandžaku rešavaju, pogotovu ako rešenja budu ponuđena od strane samih građana ovog regiona, odnosno ako budu zajednička strategija nas, koji živimo tu, i države, odnosno njenih čelnih ljudi. Ne bih da zvučim ni previše optimistično, ali ni previše sumnjičavo, pa dajem i jednoj i drugoj strani nekoliko meseci da pokažu dobru volju – Sandžaklijama da proizvedu valjan i realističan dokument koji treba da bude neka vrsta zajedničkog stava i vizije gde ćemo i kako ići u godinama pred nama, a predsedniku, premijeru i resornim ministarstvima da sa nama učestvuju u kreiranju tog dokumenta, a potom u njegovoj realizaciji. Ne mislim da su lake i jednostavne odluke pred nama, svesni smo dramatične ekonomske situacije u kojoj se nalazimo, ali ako bude dobre volje i “sitne pameti” kako se kaže u Sandžaku, onda verujem da problemi mogu biti prevaziđeni korak po korak.
