Poslušajte Donalda Trampa ili uključite Fox News i čućete stalni refren: Kamala Haris je „radikalnija“ i „ekstremnije levo“ od Bernija Sandersa.
Znam da će vas ovo šokirati, ali to naprosto nije slučaj.
Međutim, uvek je teško odgovoriti na Trampove laži jer će sledećeg dana izneti neke još besmislenije. U svakom slučaju, dok se okupljamo da pobedimo Trampa i izaberemo potpredsednicu Haris, dozvolite mi da vas podsetim samo na jednu jednostavnu činjenicu: uprkos onome što vam korporativni mediji i politički establišment govore, takozvana „radikalna“ i „ekstremno leva“ agenda za koju se progresivni pokret bori uživa ogromnu popularnost.
Anketa za anketom pokazuje da naše ideje podržava ogromna većina Amerikanaca koji imaju ludu ideju da bi možda, samo možda, vlada trebalo da predstavlja potrebe svih nas, a ne samo bogatih donatora kampanje. Takođe je važno razumeti da su mnoge od ovih „radikalnih“ ideja već primenjene u zemljama širom sveta.
Drugim rečima, nije ono što mi predlažemo „radikalno i ludo“, već je radikalno i ludo to koliko Sjedinjene Države zaostaju u poređenju sa drugim bogatim nacijama u pogledu zaštite radničkih porodica, starih, dece, bolesnih i osoba sa invaliditetom.
Evo nekoliko primera:
Kada govorimo o garantovanju zdravstvene zaštite za sve kao ljudskom pravu, govorimo o mogućnosti svakog od nas, bez obzira na primanja, da ode kod lekara kad se razboli i da ne bankrotira kada izađe iz bolnice. Govorimo o pravu da promenimo radno mesto bez straha da ćemo izgubiti zdravstvenu zaštitu. Da li vam to stvarno zvuči radikalno?
Kada govorimo da naša vlada koristi svoju pregovaračku moć da pregovara o nižim cenama lekova na recept, govorimo o okončanju apsurda da Amerikanci plaćaju daleko najviše cene na svetu za takve lekove. Da li vam to stvarno zvuči radikalno?
Kada govorimo o plaćenom porodičnom i zdravstvenom odsustvu, govorimo o tome da mladi mama i tata mogu da provedu prvih nekoliko meseci sa svojim novorođenim detetom bez žurbe da se vrate na posao već naredne nedelje, i govorimo o mogućnosti staranja za svoje bližnje kada su bolesni, bez straha od gubitka plate ili posla. Da li vam to stvarno zvuči radikalno?
Kada govorimo o jačanju javnog školstva, dečijeg boravka i pristojnim platama nastavnika, govorimo o tome da sva naša deca, bez obzira na prihode porodice, dobiju kvalitetno obrazovanje koje im je potrebno da bi se pripremili za budućnost. Da li vam to stvarno zvuči radikalno?
Kada govorimo o koledžu bez školarine, govorimo o pravu svih Amerikanaca da steknu visoko obrazovanje bez uvlačenja u stravične dugove. Govorimo o sposobnosti Sjedinjenih Država da imaju onu vrstu visokoobrazovane radne snage koja nam je potrebna da bismo se efikasno takmičili u visoko konkurentnoj globalnoj ekonomiji. Da li vam to stvarno zvuči radikalno?
Kada govorimo o „Zelenom novom dilu“, govorimo o stvaranju miliona dobro plaćenih sindikalizovanih radnih mesta koja će transformisati naš energetski sistem, zaštititi nas od klimatskih promena i stvoriti planetu pogodnu za život budućih generacija – sa manje suše, gladi, poplava, ekstremnih vremenskih nepogoda, bolesti i ljudske patnje. Da li vam to stvarno zvuči radikalno?
Kada govorimo o povećanju minimalne plate na platu dovoljnu za život, govorimo o ukidanju plata za gladovanje, da ljudi ne moraju da rade dva ili tri posla samo da bi sa svojim porodicama sastavljali kraj s krajem. Da li vam to stvarno zvuči radikalno?
Kada govorimo o jačanju i proširenju socijalnog osiguranja, govorimo o tome da svi naši stari mogu da odu u penziju i žive dostojanstveno. Da li vam to stvarno zvuči radikalno?
Kada govorimo o proširenju zdravstvenog osiguranja tako da pokrije bolesti zuba, sluha i vida, govorimo o tome da naši stari budu u stanju da žvaću hranu koju jedu, da čuju glasove svojih najmilijih i da vide svet oko sebe. Da li vam to stvarno zvuči radikalno?
Kada govorimo o usvajanju zakona o pravu na organizovanje, govorimo o pružanju mogućnosti radnicima da ostvare svoje ustavno pravo na sindikalnu borbu sa ilegalnim, korporativnim protivnicima. Da li vam to stvarno zvuči radikalno?
Kada govorimo o ukidanju korporativnog finansiranja kampanja i okretanju javnom finansiranju izbora, govorimo o potrebi da zaštitimo našu demokratiju i sprečimo milijardere i njihove komitete za političku akciju da kupuju izbore. Da li vam to stvarno zvuči radikalno?
Kada govorimo o prisiljavanju bogatih da plaćaju pravičan porez, mi naprosto kažemo da je vreme da se pozabavimo neviđenim nivoom nejednakosti prihoda i imovine koji trenutno postoji i ukinemo regresivni poreski sistem koji milijarderima omogućava poresku stopu nižu od one koju plaćaju medicinske sestre ili vozači kamiona. Da li vam to stvarno zvuči radikalno?
Da zaključim: ono za šta se borimo nije radikalna agenda. To je zdravorazumska agenda koju podržava velika većina Amerikanaca.
Dozvolite mi da vam kažem šta jeste radikalno. To je republikanska stranka koja hoće još poreskih olakšica za milijardere i ogromna rezanja zdravstvenog i socijalnog osiguranja, da dopusti zagađivačima da unište našu planetu, a farmaceutskim kompanijama da nam naplaćuju koliko im volja.
To je radikalno.
Pa šta da uradimo povodom toga?
Hajde da u sledećih nekoliko meseci radimo prekovremeno da pobedimo Trampa i postaramo se da Kamala Haris i Tim Valc budu izabrani. Učinimo sve što možemo da podržimo progresivne kandidate širom zemlje – a ima ih mnogo.
A onda, jutro posle pobede, hajde da ubrzamo napore da obrazujemo i organizujemo američki narod da sprovede plan koji odgovara svima, a ne samo 1 procentu.
Prevela Milica Jovanović
