TE Bobov dol / Foto: Dnevnik
U okviru Fonda pravedne tranzicije, Evropska komisija je Bugarskoj odobrila besplatnu podršku kroz Program „Razvoj regiona“ 2021-2027, u iznosu od oko 2,3 milijarde leva za teritorijalni razvoj područja koje obuhvata rudnike Stara Zagora, Ćustendil i Pernik, kao i opštine u okruženju Stare Zagore.
Bugarska Vlada je nakon odluke EK saopštila da ta sredstva sada moraju što brže, efikasnije i transparentnije da stignu u regione, a očekuje se očuvanje i otvaranje preko 15.000 radnih mesta.
Nova budućnost rudarskog terena
Prema planovima Vlade, ovim novcem, u narednih šest godina, obezbediće se aktivnosti na poboljšanju rudarskog terena za industrijske potrebe, podrška radnicima nakon mapiranja njihovih veština, finansiranje energetske efikasnosti sa fokusom na ugrožena domaćinstva, razvoj industrijskih parkova i zona, razvoj proizvodnje komponenti i električne energije iz obnovljivih izvora i podrška diversifikaciji privrede kroz nova preduzeća.
Investicije velikih preduzeća biće podržane i u regionu Stare Zagore, jer je do sada preliminarni interes izrazilo više od 20 kompanija.
Ispadanje rudnika iz energetskog sistema
U septembru su rudari i energetski radnici organizovali proteste izazvane odlukom bugarske Vlade da Evropskoj komisiji pošalje teritorijalne planove Bugarske u vezi sa energetskom tranzicijom u regionima uglja. Da bi ovi planovi bili odobreni u Briselu, morali su da sadrže rokove za smanjenje kapaciteta termoelektrana na ugalj. Početkom oktobra, nakon više od šest sati razgovora, demonstranti su postigli i potpisali sporazum sa vlastima.
Uslovi koje su zahtevali demonstranti formulisani su u sedam tačaka, a država se obavezala da administrativno neće zatvarati ni ugalj ni termoelektrane. Međutim, premijer Nikolaj Denkov je rekao da u planovima jasno stoji da Vlada neće zatvoriti elektrane na ugalj pre 2038. godine, ali da će postepeno neke od njih ispasti iz energetskog sistema, jer više neće biti ekonomski izvodljivo da rade.
Vlada se nije složila sa demonstrantima da se Plan oporavka i otpornosti preradi u delu energetske tranzicije za dekarbonizaciju, jer bi na taj način država izgubila milijarde evra.
Planiranje ubrzanim tempom
Na kraju je država poslala teritorijalne planove za pravednu tranziciju u roku predviđenom evropskim zakonodavstvom. Ranije je zbog nereagovanja na ovim planovima u drugoj polovini 2022. godine, uprkos pripremljenim projektima, izgubljeno oko 190 miliona evra za tri regiona.
„Planovi su razvijeni ubrzanim tempom, u dijalogu sa zainteresovanim stranama, uključujući socijalne partnere, operatere rudnika i postrojenja za sagorevanje i opštu javnost u pogođenim regionima. Oni odražavaju trenutne investicione namere operatera kada rade na tržišnom principu bez ograničenja od strane države i omogućavaju regionima i ljudima da se nose sa društvenim, radnim, ekonomskim i ekološkim uticajima tranzicije“, navodi se u Vladi.
Nova industrija u regionima uglja
Planovi ispunjavaju energetske i klimatske ciljeve Evropske unije za 2030. godinu, uključujući postizanje klimatski neutralne ekonomije Unije do 2050. na osnovu Pariskog sporazuma.
Zamenik ministra energetike Krasimir Nenov rekao je u oktobru na poslovnom sastanku koji je da važan korak za budućnost rudnika i postrojenja u tri regiona uglja predstavlja unapređenje veština ljudi koji tamo rade, kao i infrastrukture koja postoji – energetika i transport.
Istakao je da je u pripremi tzv Plan upravljanja za identifikaciju najprikladnijih novih industrija koje su primenljive i koje se uklapaju u dato stanje osnovne imovine i transformaciju kompleksa.
Šansa za nova radna mesta
Nenov je uverio da će ubuduće u ovim regionima biti ogromna potreba za radnicima, bez obzira na to koji će projekti biti realizovani. Naglasio je da bugarska mapa puta za klimatsku neutralnost do 2050. uključuje projekte koji će zahtevati hiljade radnika i ulaganja od najmanje milijardu leva godišnje, plus modernizovanu prenosnu mrežu za smeštaj novih kapaciteta u narednih deset godina.
Premijer Nikolaj Denkov je tokom sastanka istakao da moramo povećati poverenje na međunarodnom planu, jer su investitori zainteresovani za to.
„Oblast Stare Zagore može da postane lider na celom Balkanskom poluostrvu – zajedno sa Burgasom i Plovdivom – u ekonomskom i industrijskom razvoju. Radićemo na tome, uprkos zabrinutosti, otporu onih koji traže političke i sindikalne dividende, umesto da vodimo računa o razvoju“, prokomentarisao je bugarski premijer Nikolaj Denkov.
