Foto: Pixabay
S tim u vezi, EU je spremna da značajno finansijski podrži ove projekte, koji se sprovode uz nadzor i dogovor u sklopu Energetske zajednice.
U Evropskoj komisiji kažu da će transbalkanski elektroenergetski koridor značajno ojačati važne koridore sjeveroistok – jugozapad, istok – zapad, kao i regionalne i panevropske koridore koji su, kako kažu, među najopterećenijim koridorima prenosa u regionu jugoistočne Evrope.
“U zapadnoj Srbiji trenutno se gradi dvokružni vod od 400 kw Obrenovac – Bajina Bašta u dužini od 109 kilometara, a u pripremi je nova dionica od 84 km koja povezuje Crnu Goru i BiH. Transbalkanski elektroenergetski koridor je inicijativa Tima Evropa koji podržavaju Njemačka i Italija, a projekti se finansiraju iz kredita KfW-a od 70 miliona evra.”, kažu u Evropskoj komisiji.
Za BiH će ovi projekti biti posebno kritični jer je zemlja u obavezi da narednih godina značajno izgradi obnovljive kapacitete, poput iskorištavanja energije sunca i vjetra, kao i da izgradi hidropotencijale, prenose Nezavisne.novine.
Ovi projekti neće biti svrsishodni ako ne budu izgrađeni sistemi dalekovoda za transport električne energije i povezivanje na evropske koridore.
Naime, termocentralama su ili istekli resursi ili su pri kraju, a u Energetskoj zajednici ocjenjuju da nema ekonomske isplativosti da se na toj zastarjeloj tehnologiji izvede remont, tim više što, kako naglašavaju, BiH će ući u evropsku shemu trgovine emisijama, što će energiju iz termocentrala učiniti nekonkurentnom.
Poseban problem za BiH predstavljaju sankcije Energetske zajednice zbog neprovođenja obaveza iz Trećeg energetskog paketa. Uprkos tome, kako kažu, BiH i dalje učestvuje u projektu transbalkanskog energetskog koridora.
“BiH učestvuje u projektu PECI transbalkanskog koridora, čiji je cilj povezivanje prenosnih mreža Srbije, Crne Gore i BiH na naponskom nivou 400 kV. Bh. dio 400 kV dalekovoda Višegrad – Bajina Bašta čeka na realizaciju Srbije, odnosno izgradnju 400 kV dalekovoda Obrenovac – Bajina Bašta.”, kažu oni.
Osim što je BiH u problemu zbog velikog učešća termoelektrana u ukupnoj proizvodnji električne energije, Energetska zajednica je BiH uvela sankcije i zbog velikog udjela ispuštanja nedozvoljenih čestica u atmosferu.
“Zato što nije značajno smanjila emisije osam velikih termoelektrana koje potpadaju pod okvir definisan u Nacionalnom planu smanjenja emisija BiH, došlo je do kršenja članova IV, VI i XVI Direktive 2001/80/EC Evropskog parlamenta i Savjeta održanog 23. oktobra 2001. godine u vezi s ograničenjem ispuštanja određenih zagađivača u vazduh.”, naglašeno je.
Istovremeno, EU je obezbijedila značajna sredstva i za zemlje članice kako bi u što kraćem vremenu izbacili iz upotrebe termoelektrane i investirali u obnovljive izvore energije.
Projekat predviđa pravednu energetsku tranziciju, koja bi vodila računa i o socijalnim aspektima, odnosno zaposlenima u neperspektivnim djelatnostima.
“Podrška će biti dostupna svim državama članicama, fokusirana na one u kojima najviše ljudi radi na fosilnim gorivima. Države članice mogu dobiti pristup pripremanjem planova teritorijalne pravedne tranzicije koji pokrivaju period do 2030. godine, identifikujući teritorije koje bi trebalo da dobiju najveću podršku. Planovi bi također trebalo da odrede načine za najbolje rješavanje društvenih, ekonomskih i ekoloških izazova.”, stoji na stranici Evropske komisije.
