Foto: Mohammed Talatene/dpa/Alamy Live News
Južna Afrika je pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu optužila Izrael za genocid. U središtu argumenta je tvrdnja da Izrael uništava narod Gaze glađu. Član 2(c) Konvencije o genocidu zabranjuje „namerno podvrgavanje grupe takvim životnim uslovima koji dovode do njenog potpunog ili delimičnog fizičkog uništenja“. Izrael smatra da su ove optužbe „neosnovane“.
Prehrambeni sistem u Gazi je potpuno urušen. Zdravstveni sistem je urušen. Osnovna infrastruktura za čistu vodu i kanalizaciju je urušena. Prema podacima Komiteta za procenu gladi (Famine Review Committee, FRC) ljudi u Gazi se suočavaju sa realnom perspektivom gladovanja: ukoliko se nešto hitno ne preduzme, preti im masovno umiranje od gladi ili bolesti. FRC dostavlja svoje procene grupi međunarodnih humanitarnih agencija koje koriste sistem ranog upozorenja, nazvan Integrisana klasifikacija faza prehrambene sigurnosti (Integrated Food Security Phase Classification, IPC).
Kao što sam pisao o krizi u Tigraju, IPC identifikuje pet faza prehrambene (ne)sigurnosti: normalna, pod pritiskom, kriza, hitna situacija i katastrofa/glad. Kaže se da glad u određenom području nastaje kada je „pogođeno najmanje 20 odsto stanovništva, pri čemu je otprilike jedno od troje dece akutno neuhranjeno, a dve osobe umiru dnevno na svakih 10.000 stanovnika usled gladi ili interakcije neuhranjenosti i bolesti“. Domaćinstva se mogu naći u fazi katastrofe čak i ako na širem području nije proglašena glad. Prema poslednjoj FRC analizi za Gazu, od 21. decembra 2023, „najmanje jedno od četiri domaćinstva (više od pola miliona ljudi) u Pojasu Gaze suočava se sa katastrofalnim akutnim uslovima prehrambene nesigurnosti“.
Drugi način da se glad dijagnostikuje i definiše jeste dodatni broj smrtnih slučajeva koji se može pripisati gladi i srodnim uzrocima. „Velika“ glad je ona u kojoj umre 100.000 ili više ljudi, dok prag „znatne“ gladi iznosi 10.000 dodatnih smrtnih slučajeva. To može biti korisno za opis slučajeva gladi tokom istorije, ali ne i za aktuelne prehrambene krize.
Organizacija Save the Children je upozorila da bi smrt od gladi i srodnih uzroka u Gazi uskoro mogla premašiti broj od oko 22.000 smrtnih slučajeva koji su direktno uzrokovani vojnim napadom. Porodice često ostaju bez hrane jedan, dva ili tri dana. Šire se zarazne bolesti, koje su često povezan uzrok smrti neuhranjenih ljudi. Procenjuje se da je skoro 70 odsto stambenih objekata uništeno ili oštećeno. Malo ljudi ima pristup čistoj vodi za piće, a još manje toaletima. Izuzetno je visok rizik od izbijanja zaraza koje se prenose vodom i drugih zaraznih bolesti.
Ako katastrofa u Gazi nastavi da se razvija, ostvariće se upozorenja na masovna umiranja od bolesti, gladi i izloženosti. U slučaju da se humanitarna pomoć pruži brzo i u velikim razmerama, smrtnost od gladi i bolesti će se stabilizovati i opadati, ali će i dalje biti potrebno vreme da se vrati na nivo pre krize. Čak i uz momentalni prekid sukoba i isporuku hitne pomoći, uz obnovu vodosnabdevanja, sanitarnih i zdravstvenih usluga, smrtnost bi nedeljama ili mesecima ostala povišena. I tada bi to predstavljalo „znatnu“ glad, prema definiciji od 10.000 ili više smrtnih slučajeva. „Velika“ glad, sa 100.000 ili više smrtnih slučajeva iznad proseka, može biti u perspektivi ako se nastavi trenutni nivo sukoba i razaranja.
Ratni zločin izgladnjivanja definisan je u Rimskom statutu Međunarodnog krivičnog suda kao namerno pribegavanje izgladnjivanju civila kao metode ratovanja, zasnovane na lišavanju stvari neophodnih za preživljavanje, uključujući namerno sprečavanje humanitarne pomoći kako je precizirana Ženevskim konvencijama.
Koncept „stvari neophodnih za preživljavanje“ (objects indispensable to survival, OIS) obuhvata ne samo hranu već i vodu, lekove i sklonište. Nije nužno da pojedinci umru od gladi da bi zločin bio počinjen; dovoljno je da su im oduzete stvari neophodne za preživljavanje. Organizacija Human Rights Watch i drugi su zaključili da postupci Izraela u Gazi predstavljaju ratni zločin izgladnjivanja.
General Điora Aland, bivši šef izraelskog Saveta za nacionalnu bezbednost, napisao je: „Ljudi bi se mogli pitati da li želimo da ljudi u Gazi gladuju. Ne želimo… Treba im reći da postoje dva izbora; ostati i gladovati, ili otići.“ To je i dalje zločin izgladnjivanja.
Opsadni rat sam po sebi nije protivzakonit, ali može biti ako nesrazmerno i sistematski lišava civile stvari neophodnih za preživljavanje. Opsada Gaze od 2006. nadalje predstavlja kontroverzan slučaj: Izrael je skoro u potpunosti kontrolisao snabdevanje hranom, vodom, medicinskim sredstvima i električnom energijom; donosio je rigorozne odluke o tome kojoj robi će dopustiti unos u Pojas, vodeći računa da ne krši međunarodno humanitarno pravo. Kako je to ilustrovao Dov Vajsglas, savetnik tadašnjeg izraelskog premijera Ehuda Olmerta, „ideja je da se Palestinci stave na dijetu, ali ne da umru od gladi“.
Tokom godina, opsada je izazvala tešku oskudicu. „Pre aktuelnog sukoba“, stoji u nalazima UN objavljenim prošlog meseca, „64 procenta domaćinstava u Pojasu Gaze živelo je prehrambenoj nesigurnosti ili je bilo podložno prehrambenoj nesigurnosti, sa 124.500 male dece koja su živela u prehrambenoj oskudici… Pored toga, pre nego što su sukobi počeli 7. oktobra, UNRWA je izvestila da se preko 90 odsto vode u Gazi smatra neprikladnom za ljudsku upotrebu.“
To su okolnosti iz kojih je Gaza brzo dovedena do katastrofe. Izraelska vlada je bila u potpunosti svesna postojećih humanitarnih uslova i posledica svake akcije koju je odlučila da preduzme. Isto važi i za Hamas, ali to nije relevantno za utvrđivanje odgovornosti Izraela. Ministar odbrane Joav Galant je 9. oktobra rekao: „Naredio sam potpunu opsadu Pojasa Gaze. Neće biti struje, hrane, goriva, sve je zatvoreno.“ Male količine humanitarne pomoći kojoj je kasnije dozvoljen ulaz u Gazu, ne ublažavaju ni snagu ove izjave ni njen uticaj.
U smislu okvira koji je razradio profesor prava Dejvid Markus, ovo je prima facie indikacija „zločina izgladnjivanja“ prvog stepena. Čak i ako Galantova izjava ne odražava državnu politiku ili vojnu strategiju, činjenica da je izraelska vojna kampanja nastavljena bez ikakvih značajnih promena metoda pošto su humanitarne posledice postale jasne, znači da je operacija u Gazi takođe zločin izgladnjivanja drugog stepena. Bilo kako bilo, svođenje Gaze na situaciju u kojoj je glad u perspektivi nije samo ratni zločin prema Rimskom statutu, već zločin protiv čovečnosti.
Integrisana klasifikacija faza prehrambene sigurnosti je razvijena 2004. godine. Oslanjajući se na procedure i kriterijume ove klasifikacije, glad je proglašena u Somaliji2011. i Južnom Sudanu 2017. U drugim slučajevima, uključujući Etiopiju, Nigeriju i Jemen, Komitet za procenu gladi je identifikovao široko rasprostranjene uslove za fazu 4 (hitna situacija) i upozorio na predstojeću glad ako se ne preduzme hitna humanitarna akcija. Glad nije proglašena u Siriji, gde Komitet nije prikupljao podatke. U istorijskom katalogu gladi i incidenata masovnog izgladnjivanja, teško je naći blisku paralelu sa situacijom u Gazi. Malo slučajeva kombinuje tako sveobuhvatnu opsadu sa tako sveobuhvatnim uništavanjem stvari neophodnih za preživljavanje. Apsolutni brojevi ljudi koji umru u Gazi neće se podudarati sa brojevima iz katastrofalnih gladi u 20. veku, jer je pogođeno stanovništvo manje, ali proporcionalni broj umrlih može biti uporediv.
Žestina, obim i brzina uništavanja stvari neophodnih za preživljavanje, kao i sprovođenja opsade, nadmašuju bilo koji drugi slučaj gladi izazvane ljudskim postupcima u poslednjih 75 godina. Komitet za procenu gladi upozorava da bi uslovi neposredne gladi mogli biti široko rasprostranjeni već sledećeg meseca. Poređenja se mogu izvesti sa prisilnim izgladnjivanjem Biafre (1967-70), opsadom Sarajeva (1992-95), taktikom „klekni ili gladuj“ koju je koristila Asadova vlada u Siriji i zločinima izgladnjivanjem koje su počinile vlade Etiopije i Eritreje u Tigraju (2020-22).
U komparativnoj istorijskoj tipologiji, Bridžit Konli i ja smo identifikovali devet svrha izgladnjivanja koje politički i vojni akteri sprovode u velikim razmerama, od kojih su prvih pet: istrebljenje ili genocid; kontrola kroz slabljenje populacije; sticanje teritorijalne kontrole; isterivanje stanovništva; kazna. Za vladu Izraela, glad u Gazi je nesumnjivo u skladu sa poslednje četiri svrhe. Ako se neke od izjava visokih izraelskih političara mogu uzeti kao potvrda, i ako Izrael nastavi svoju kampanju bez prekida posle nedvosmislenog upozorenja na glad, onda bi i istrebljenje i genocid mogli postati uverljiv motiv. Pozivanje na odgovornost ključno je za okončanje zločina izgladnjivanja i Izrael nije izuzetak.
Prevela Milica Jovanović
