Patnja Gaze ne može doneti nikakvu korist Izraelu. Zima se približava i patnja će se udvostručiti. Izrael nikada nije izazvao ovakvu destrukciju i nije ubio toliko dece i ljudi kao u ovom ratu. Kada se javni diskurs fokusira samo na stvarna i izmišljena vojna dostignuća, uz beskrajno valjanje u izraelskoj patnji i samo na tome, a s druge strane se sprečava bilo kakav izraz protivljenja rezultat je jasan. Što se Izraelaca tiče ovaj rat može trajati unedogled, a ubijanje stanovnika Pojasa Gaze i njegovo uništavanje zauvek. Najmoralniji i najpravedniji.
Plaćena je visoka cena u obliku trajne stagnacije i dalje fragmentacije u Evropi. Evropska monetarna unija ostaje nedovršena. Nedostaju joj politička i fiskalna unija bez kojih sistem nije funkcionalan; što je još gore, 15 godina ekonomske stagnacije je umanjilo izglede da se problem reši. Zbog problematične valute moramo se pripremiti za sekularni pad u Evropi. Ili moramo nešto preduzeti da to sprečimo. To je strukturni problem koji traži političko rešenje.
U svetu u kom živimo osećam da su moći zapravo ekonomske moći, koje su tako snažne. One svim upravljaju. Ali imate neke sile na drugoj strani, a jedna od njih je crkva. Da bi crkva postojala – a katolička crkva je najjača – morate na neki način forsirati katoličanstvo. Crkva je, koliko mogu da vidim, najvažnija institucija antikapitalističke teologije. Imate književnost i umetnost kao drugu instituciju, ali one nemaju snagu crkve
Sajam knjiga u Frankfurtu otkazao je dodelu nagrade Adaniji Šibli, spisateljici i esejistkinji rođenoj u Palestini, zbog „rata koji je započeo Hamas“. Kulturnom centru u Berlinu uskraćene su finansije i biće zatvoren nakon što je ugostio događaj organizacije Jevrejski glas za pravedni mir na Bliskom istoku. Francuska zabranjuje sve propalestinske demonstracije.
Države EU pregovaraju o daljem pooštravanju postupka traženja azila, Velika Britanija nastavlja Ruanda dil. Rukovodioci UNHCR i IOM upozoravaju: ko se oslanja samo na diskriminaciju, neće uspjeti.
Svedoci smo naglog porasta antisemitskih i islamofobnih izjava i gestova, kao i zločina iz mržnje u Švedskoj i širom sveta. Lider najveće stranke u švedskoj koalicionoj vladi govori o rušenju džamija, dok je izraelska zastava spaljena ispred sinagoge u Malmeu. To je nedopustivo. Bezrezervno osuđujemo sve oblike diskriminacije, uključujući antisemitizam i islamofobiju. Svako ko govori o ovoj krizi dužan je da jasno razlikuje Hamas od muslimana i Palestinaca, kao i državu Izrael od Jevreja i Izraelaca.
Samo vlada SAD može izvršiti dovoljan pritisak na ukrajinsko vođstvo i istovremeno u određenoj mjeri ponuditi vjerodostojne sigurnosne garancije za budućnost.
Divljački i surovi napad na Gazu stvara mržnju prema Izraelu kakvu još nismo videli u Gazi, na Zapadnoj obali, u palestinskoj dijaspori, u arapskim zemljama i u celom svetu koji vidi ono što Izraelci ne vide i ne žele da vide. Što je još strašnije: ova mržnja je opravdana
„Moramo razdvojiti Jevreje u dve kategorije, cioniste i pristaše asimilacije“, pisao je 1935. Rajnhard Hajdrih, jedan od arhitekata Holokausta. „Cionisti ispovedaju striktno rasni koncept i, kroz emigraciju u Palestinu, pomažu izgradnju vlastite jevrejske države… Želimo im dobro i imaju našu službenu naklonost.“
I to je faza u koju smo ušli prošlog petka: ono što je nazvano „operacija ego“, pa se pretvorilo u „Bibijev rat za mir“, sada je prešlo u „rat za birače“. Samo se na taj način može razumeti panično obnavljanje bombardovanja kako bi se uništila Gaza i njeni bespomoćni stanovnici. Nikakve logike nema u nastavku divljačkog razaranja. Nikakva korist ne može proizići od još nekoliko stotina ubijenih Palestinaca. Samo će se umanjiti šansa za primirje. Taj korak je čisto zlo, neobuzdana glupost i sramotno laskanje pristalicama, da ih vođa, ne daj bože, ne razočara. A šta će biti s otetima? Pristalice su važnije
Podeliti gubitak znači priznati ljudskost neprijatelju i videti da smo kao pojedinci svi žrtve ovog nasilja koje se stalno ponavlja. Ali smo i njegovi počinitelji
Što se mene tiče, Palestinci su označeni kao oni koje se ne može oplakivati. To znači da oni nisu grupa ljudi čiji se životi smatraju vrednim pažnje, opstanka, napretka na ovom svetu. Ako su izgubljeni, to se ne smatra pravim gubitkom, jer nisu samo manje od ljudi – to svakako – već pretnja ideji ljudskog koju zastupa cionistička politika, a koju dele Izrael i SAD i mnoge zapadne sile
