Za nevinost? Ne.
Za moć.
U zemlji u kojoj su zakoni igračke, a institucije dekor, u kojoj se istina ne izgovara u sudnici, već se šapuće preko društvenih mreža – zatvor nije sramota. Postao je orden.
U tom izokrenutom moralnom poretku, Nešić nije anomalija, on je simptom. I to ne pojedinačan. Na njegovom mjestu lako bi mogao stajati bilo koji relevantni član vlastodržačke garniture.
NN.
Nomen nescio.
Neimenovani.
Neznani.
Zamjenjivi.
Višković, Dodik, Tegeltija, Ramo, Aljoša, ministri bez portfelja, premijeri bez vizije, direktori bez biografije, svi oni mogu stati pod te inicijale.
U zemlji apsurda, intelekt nije prednost, moral je smetnja, a obrazovanje prepreka.
Oni ne vode državu, oni je vuku. Nizbrdo.
Zajedno sa sudovima koji ne sude po zakonu, već po nalogu.
Presude više nisu pitanje prava.
U Bosni i Hercegovini svi znaju ko je ko. I šta je ko. I koliko košta.
Nešić nije na slobodi.
Mi smo u zatvoru.
