Berlin, foto: Neda Radulović-Viswanatha
Trodnevna konferencija, među čijim je organizatorima bilo i udruženje „Jevrejski glas za pravedni mir na Bliskom istoku“ (Jüdische Stimme für gerechten Frieden in Nahost), naišla je na protivljenje otkako je najavljena u februaru. Proizraelski medijski konglomerat Axel Springer objavljivao je predvidljive naslove, dok su se čak i levičarski mediji služili sličnom retorikom: list taz je događaj nazvao okupljanjem „anti-izraelskih i grupa koje veličaju teror“, pozivajući se na izvor koji tvrdi da je konferencija povezana sa Hamasom i Muslimanskim bratstvom i da će se na njoj verovatno podržavati „islamizam i terorizam“; nedeljnik Jungle World proglasio je skup „kongresom mrzitelja Izraela“.
Berlinski senat je pokušavao da smisli kako da otkaže događaj. Banka Berliner Sparkasse zamrzla je račun udruženja Jüdische Stimme, korišćen za prikupljanje donacija i prodaju ulaznica, i odbila da oslobodi sredstva sve dok grupa ne dostavi spisak svojih članova sa imenima i adresama. Organizatori su brzo osmislili donatorski događaj kako bi konferencija mogla da se održi. U poslednjem trenutku su morali da nađu novu lokaciju jer im je kafe u Krojcbergu, prvobitno određen prostor za konferenciju, otkazao pod pritiskom kada im je policija telefonirala u vezi sa „bezbednošću“.
Prostor za okupljanje u Tempelhofu navodno je dobio slične pozive. „Jesu li to metode mafije ili demokratije?“, upitao je kompozitor Viland Hoban, predsednik „Jevrejskog glasa za pravedni mir“.
U petak je gradonačelnik Berlina Kaj Vegner tvitovao da je „nedopustivo“ da se konferencija održi kako je planirano. Možda je slutio da neće: sat ranije, dr Gasan Abu Sita – koji je prošle godine proveo 43 dana volontirajući u bolnicama u Gazi – sleteo je na aerodrom Brandenburg iz UK da bi održao govor na konferenciji. Priveden je i ispitivan tri i po sata, da bi mu na kraju bio odbijen ulazak u Nemačku. Grčkom ekonomisti i bivšem ministru finansija Janisu Varufakisu takođe je zabranjen ulazak u Nemačku ili učešće u bilo kakvoj političkoj aktivnosti u zemlji, uključujući i preko video poziva. (U međuvremenu je objavljen tekst govora koji je trebalo da održi.)
Bilo je problema i u prostoru za konferenciju. Organizatori su stigli u petak ujutro u osam, kako bi pripremili scenu. Registracija učesnika trebalo je da se obavi između jedanaest i dva. Međutim, pozivajući se na nejasne „propise“, policija je sprečila skoro sve da uđu u zgradu. U pola jedan je više stotina nas još uvek čekalo na registraciju. Sat vremena kasnije, našla sam se između volontera koji je trebalo da počne svoju smenu u jedanaest, ali nije mogao da pređe policijsku blokadu, i žene koja je tog jutra doletela iz Bejruta.
Oko 2500 policajaca je došlo na događaj za koji je izdato 800 ulaznica. Nadležni su tada rekli organizatorima da će moći da prime samo 250: po deset policajaca na svakog posetioca konferencije.
Imala sam novinarsku propusnicu, ali me je policija sprečila da uđem jer sam frilens i nisam nemačka državljanka, niti radim za neki nemački medij. Kasnije sam saznala od Nadije Samur, nemačko-palestinske advokatice koja je angažovana na konferenciji, da je policija imala poseban spisak medija i da je puštala „svoje“ novinare na zadnji ulaz bez znanja organizatora.
Nekoliko sati kasnije puštena je video poruka Salmana Abu Site (Gasanovog oca). Tri minuta nakon što je video počeo, na binu je upala grupa od dvadeset do trideset policajaca u opremi za nerede. Manja grupa policajaca ušla je u pogonsku prostoriju i isključila struju. Do nestanka struje, sve je to delimično vidljivo i jasno se čuje na konferencijskom prenosu uživo. Pošto je struja isključena, čitav prostor je utonuo u mrak.
„Nije bilo komunikacije, samo haos“, rekao mi je posle svega jedan od govornika. Jedan policajac je kasnije objasnio da je Salmanu Abu Siti zabranjeno da drži govor u Nemačkoj, zbog čega je policija otkazala čitav kongres i naredila svima da odu, a usput obavila i nekoliko hapšenja i na silu izvela nekoliko ljudi. Dok su okupljeni zahtevali odgovor o legalnosti otkazivanja konferencije, jedan policajac ispred je slegnuo ramenima: „Samo postupam po naređenju.“
„Ono što se dogodilo juče nije i ne može biti unutrašnje nemačko pitanje“, rekao je izraelski reditelj Dror Dajan na konferenciji za novinare sledećeg dana. „To što se juče desilo treba svi da vide, da se Nemačka osramoti pred čitavima svetom.“
U subotu popodne ispred berlinske gradske kuće, Rotes Rathaus, počele su demonstracije zbog zabrane konferencije. Najmanje jedna stanica metroa duž trase, na bulevaru Unter den Linden, bila je blokirana, što bi otežavalo demonstrantima da se raziđu ako stvari krenu po zlu. Policija je opkolila demonstrante i, prema pojedinim objavama na društvenim mrežama, pokušala da privede decu od osam i jedanaest godina. Marš se pretvorio u sedeći protest sa zahtevom da se svi uhapšeni puste na slobodu.
Sledećeg dana, demonstranti su se okupili na delu Tirgartena prekoputa Bundestaga, gde se od prethodne sedmice nalazio protestni kamp Okupirajmo protiv okupacije. Prisustvo policije je bilo veliko: u jednom trenutku zabranili su upotrebu arapskog, čak i za molitve. Policijski kombiji stajali poređani duž Šajdemanove ulice tokom čitavog dana. U ranim večernjim satima, nakon nastupa muzičara iz Gaze u čijoj se pesmi pominje pravno osporen izraz „od reke do mora“, policija se dala u poteru za reperom.
Jake policijske snage na propalestinskim demonstracijama nisu novost u Nemačkoj; kao ni policijska brutalnost. Međutim, događaji od prošlog vikenda jasan su znak zaoštravanja. Na jednom snimku se vidi kako policajci bacaju neke demonstrante na zemlju, a neke drže zahvatom oko vrata. Jedan demonstrant koji na glavi nosi kipu gurnut je licem na zemlju dok je hapšen, da bi ga zatim četvoro pripadnika policije strpalo u maricu. Boreći se za dah, on i dalje viče: „Oslobodite Palestinu!“
Olivia Giovetti, London Review of Books
Prevela Milica Jovanović /Peščanik.net
