Prekid vatre je kada Izraelci ne ginu. Prekidom vatre zovemo i kada Izraelci ne ginu, a u Gazi ima preko 400 mrtvih, od kojih su mnogi deca. I kada Izrael usred primirja sruši 2.500 kuća u Gazi, a ministar odbrane Israel Kac čestita vojnicima na njihovim akcijama, mi to i dalje smatramo prekidom vatre. Prekid vatre je i kada se stotine hiljada Gazana, zaglibljenih u blatu, smrzava od hladnoće.
„Žao mi je što moram da kažem nešto ovako brutalno, ali kad god pokušam da iznesem argumente u korist, znate već, Izraela, shvatam da govorim kroz zid od mrtve dece.“ To nisu reči osobe koja doživljava krizu savesti, koja shvata da više nije moguće braniti neodbranjivo. Izgovorila ih je ranije ovog meseca Sara Harvic, koja je nekad pisala govore za bračni par Obama i koja je autorka knjige Kao Jevrejka: preuzimanje naše priče od onih koji nas optužuju, sramote i pokušavaju da nas unište (As a Jew: Reclaiming Our Story from Those Who Blame, Shame and Try to Erase Us, 2025).
„Globalizujte Intifadu.“ Taj slogan bi vas sad mogao odvesti pravo u zatvor. „Reči i… skandiranje imaju posledice u stvarnom svetu“, upozorili su nedavno Mark Rouli, komesar londonske policije, i Stiven Votson, šef policije Okruga Mančester, u zajedničkom saopštenju. „Kontekst se promenio“ posle užasa na australijskoj plaži Bondaj, i s obzirom na zabrinutost jevrejskih zajednica „zbog transparenata i skandiranja poruka kao što je ʼGlobalizujte Intifadu’… delovaćemo odlučno i hapsiti.“
U trenutku dok su dvojica ubica na plaži Bondai masakrirali nedužne ljude, na plaži u Han Junisu žena je pokušavala da metlom potera vodu koja je nosila pocepani šator, njen jedini dom. Stajala je i plakala, pokazujući kako njena deca drhte od hladnoće u ritama natopljenim vodom, ali niko je nije slušao. Svet je već prešao na masakr u Sidneju. Narednih dana svi su govorili kako su užasnuti zbog stravičnog ubistva petnaestoro Jevreja. Masakr u Bondiju je s pravom uzdrmao svet.
Božić u Pojasu Gaze predstavlja poseban trenutak za malobrojnu, ali povijesno duboko ukorijenjenu kršćansku zajednicu. Iako čine manje od 1% ukupnog stanovništva, kršćani u Gazi stoljećima čuvaju tradiciju proslave Kristova rođenja u srcu Bliskog istoka. Međutim, proslave u ovom dijelu svijeta često su daleko od komercijalnog sjaja, bivajući duboko prožete duhovnošću i nastojanjem da se očuva nada usred teških humanitarnih okolnosti.
Ima mesta na kojima se ideja obnove ruši pod teretom ponavljanja. Gaza je jedno od njih. Svaki put kad prestane bombardovanje, iskrsavaju reči ponovna izgradnja, kao da se radi o neutralnom tlu na kom treba ponovo započeti. Ali tlo nikad nije neutralno. Ono je sačinjeno od slojeva prethodnih ponovnih izgradnji; ruševine kuća su unete na mapu i izbrisane, a onda ih je okupacija ponovo upisala. Govoriti ovde o rekonstrukciji znači suočiti se s paradoksom: kako ponovo graditi kad novoizgrađeno može podleći istom uništavanju koje je bilo njegov uslov.
Među mnogima koje sam sreo vladao je osjećaj beznađa i uvjerenje da otpor polako postaje tek sjećanje.
Jutarnja vožnja na liniji 25 koja preseca uzdužno ceo Tel Aviv. Stariji sugrađani žure da predaju urin na laboratorijsku analizu, a mladi na posao. Za volanom iznenađenje: mlada devojka sa hidžabom. Ona vozi mirno i sigurno i čeka da stariji ljudi sednu pre nego što krene sa svake stanice. Naizgled normalna slika: izraelska Palestinka sa velom u kokpitu. Odgovorna za bezbednost desetine Jevreja koje dovodi do odredišta dok oni imaju potpuno poverenje u nju.
Čak i nakon prekida vatre i povratka talaca, život u Pojasu Gaze je daleko od normalnog. Porodice se vraćaju u svoje uništene kuće pokušavajući da skrpe delove svojih života. Ulice više ne postoje. Nema radnje iza ugla, ni komšije sa sprata. Zdravstveni sistem je razoren, škole su uništene. Neophodna je obnova infrastrukture, najpre one osnovne kao što je vodovod.
Industrijske protestne akcije predstavljaju snažan alat koji može poremetiti ratne lance snabdijevanja i prisiliti vlade na djelovanje.
Cijela Gaza i svako dijete u Gazi trebaju umrijeti od gladi. Nema milosti za njih, čak i ako su mladi. Nadam se da će umrijeti od gladi. Nemam nimalo milosti prema onima koji će za nekoliko godina odrasti i neće imati milosti prema nama. Izrael je pogriješio što je ostavio trag. Ovog puta ne smije ostati nijedan trag. A oni koji imaju problem s onim što sam rekao, to je njihov problem. (Izraelski klerik, rabin Ronen Shaulov@MiddleEastEye)
Optimisti kažu da će Izraelci na kraju sagledati razmere užasa koje smo počinili u Pojasu Gaze. Istina će promeniti njihovu svest. Stari video snimci mališana koje su naše bombe rastrgle na komade jednog dana će dopreti do srca Izraelaca. Iznenada će ugledati devojčice prekrivene prašinom zdrobljenog betona ispod kojeg su izvučene, dok nekontrolisano drhte i upitno gledaju oko sebe.