Predstavnici izbornih štabova Harris i Trumpa u pisanom odgovoru makedonskom servisu Glasa Amerike objasnili su stavove predsjedničkih kandidata uoči izbora u SAD koji se održavaju danas.
Profesorica Aleksandra Bosnić za tacno.net piše o sličnostima Vladimira Putina i Donalda Trampa, populizmu i autoritativnim metodama vladanja, ali i krizi savremenih demokratija gdje građani razočarani institucijama, traže "jake" lidere kao svoje predstavnike.
Demokrati sanjaju o vremenu u kom će republikanci okrenuti leđa Donaldu Trampu i u kom će ga cela Amerika videti kao negativca. Da li je to zaista moguće? Ako postoji put koji vodi iz našeg trenutnog političkog pakla, on možda podrazumeva gajenje ogromne iskupljujuće fikcije u kojoj bi krajnosti trampizma bile ili zaboravljene ili prikazane kao razumljive.
Drugačije nego u TV-debati između Trumpa i Harris, u debati Walza protiv Vance u centru su bili sadržaji. Prije svega ovaj je posljednji bio ubjedljiv.
Sve do trenutka kada je metak okrznuo uho Donalda Trampa, kampanja za predsedničke izbore u SAD ličila je na tragikomični okršaj između „osuđenika“ i „slabića“. Debakl ostarelog Džoa Bajdena u nedavnoj debati sa njegovim, gotovo jednako ostarelim prethodnikom, pothranio je već rastući osećaj opasnosti u kom se nalazi američka demokratija, bez obzira na to ko od njih dvojice izađe kao pobednik u novembru.
Ako vam se ne dopada Bidenov stav prema Izraelu i ratu u Gazi, ne zaboravite da je Trump u tom pogledu mnogo gori. Biden je bar zabranio da se neke od velikih bombi šalju u Izrael i kritikovao je Netanyahua. Trump i njegove republikanske kolege odreda podržavaju masovno ubijanje palestinskog naroda.
Tramp 2.0 neće brinuti o poštovanju ili priznanju, već o osveti. Žudnja za naplatom nije tek lična odlika ovog lidera – to je suština njegove igre. Preoblikovanjem republikanske stranke oko mita o ukradenim izborima, Tramp ne priželjkuje osvetu – on očekuje da će za to dobiti mandat.
