Najbolji svet stalno se mora popravljati
Gotfrid Lajbnic nije bio prvi filozof koji je mislio da živimo u najboljem od svih mogućih svetova. Ali možda je imao najmanje sreće jer mu je posthumna sudbina dodelila da ga Volter ismeje u Kandidu (1759), najboljoj od svih mogućih parodija. U vreme kad je Volter pisao, četiri decenije posle Lajbnicove smrti, nemački polimat bio je poznat po svom radu u nekoliko nauka, filozofiji, istoriji, pravu i posebno matematici – on i Njutn su, nezavisno jedan od drugog, izumeli infinitezimalni račun, ali Lajbnicova notacija se koristi i danas. Lajbnicov ugled je nastavljao da raste godinama posle njegove smrti jer su stalno otkrivana neobjavljena dela, od kojih su neka kumovala digitalnom dobu. Ali sve to nikad neće sasvim uspeti da izbriše Volterov podsmeh.
