Nemačka nema pravo da ćuti. Ona je prva morala da digne glas protiv onoga što se dešava u Pojasu Gaze. Ali ona, uz nelagodu, ćuti. A morala bi da se pobuni, ne samo u ime prošlosti, već i zbog indirektne odgovornosti za Nakbu koja se bez Šoe ovde verovatno ne bi dogodila. Nemačka delom ima i moralnu odgovornost prema palestinskom narodu.
Američki doktori koje je anketirao The New York Times otkrili su uznemirujući trend kojem su svjedočili tokom rada u Gazi: djeca su pogođena u glavu.
Zbog trenutnog rata u Gazi kojem se još uvijek ne nazire kraj, zbog nemilosrdnog ubijanja palestinskih civila čiji se broj popeo na više od 10 hiljada ubijenih, zbog talaca koji još uvijek nisu pušteni na slobodu i zbog toga što politika ne uspijeva da riješi konflikt, portal “Tačno.net” obavio je razgovor sa Uri Weltmannom, jednim od lidera pokreta građana “Standing Together”.
Vojska nas je izneverila 7. oktobra: životi mnogih ljudi, palestinskih i izraelskih, bili bi sačuvani samo da je vojska bila tamo tog dana. Ne bi bilo ubijenih, otetih, i ne bi bilo rata.
Očigledno je i zločinačka igra Binjamina Netanjahua da uništi Hamas (na kraju krajeva, sve što ti gladni ljudi žele jeste da zarade za život) i oslabi palestinske vlasti, takođe bila vežba zapadnjačke racionalnosti koja je trebalo da pokaže svetu da je došlo vreme da se sahrani ideja o političkom rešenju. Prema Netanjahuovoj metodi, Palestinci nemaju pravo veta na normalizaciju odnosa sa Saudijskom Arabijom. Ali primitivci iz Hamasa su nadmudrili komandosa iz elitne jedinice i za njega, a i za nas pripremili iznenađenje.
Svedoci smo naglog porasta antisemitskih i islamofobnih izjava i gestova, kao i zločina iz mržnje u Švedskoj i širom sveta. Lider najveće stranke u švedskoj koalicionoj vladi govori o rušenju džamija, dok je izraelska zastava spaljena ispred sinagoge u Malmeu. To je nedopustivo. Bezrezervno osuđujemo sve oblike diskriminacije, uključujući antisemitizam i islamofobiju. Svako ko govori o ovoj krizi dužan je da jasno razlikuje Hamas od muslimana i Palestinaca, kao i državu Izrael od Jevreja i Izraelaca.
Čelnici Saudijske Arabije, Izraela, Turske i Egipta krčili su svoje puteve, očigledno ne mareći za ključne interese Washingtona. Oni vjeruju da će im bliži politički, ekonomski i vojni odnosi s Rusijom, Kinom, Indijom ili između njih – javni ili tajni – osigurati pogodne alternative SAD-u. Grubo rečeno, četiri američka tradicionalna stuba na Bliskom istoku sada su isuviše krhka da bi se na njih moglo osloniti.