Naš sagovornik je deo čuvenog kvarteta veliki beogradskih književnika (Kiš – Pekić – Kovač – David) koji su bili, i do kraja života ostali, kritičari primitivizma i nacionalizma, koliko god neke od njih vladajuća kulturna i politička elita u Srbiji danas pokušava prisvojiti.
Vesna Pešić pripada grupi izuzetno hrabrih žena Srbije (tu su i Staša Zajović, Borka Pavićević, Biljana Kovačević Vučo, Sonja Biserko, Nataša Kandić i druge) koje su se, devedesetih, oštro suprotstavile Miloševićevoj ratnoj i nacionalističkoj politici. Osnivačica je Centra za antiratnu akciju, prve mirovne organizacije u Srbiji.Sa njom razgovaramo o devedesetima, ali i o aktuelnim političkim prilikama u regionu i Srbiji.
U intervjuu za Tacno.net književnik i sociolog Stefan Simić kaže: "Večita je borba protiv fašizma koji, sada, ima druge oblike, ali, u krajnjem, uvek je isti. On bi da progoni, zabranjuje, ucenjuje, muči. Na sceni je šareni fašizam, koji na drugi način ubija, i neuporedivo je suptilniji. Humanisti treba da govore o tome, da osveste ljude, da shvate sve te mehanizme manipulacije i kontrole"
Njegova knjiga “Smeh pod vešalima”, objavljena u Beogradu, Prištini (na albanskom jeziku) i Zagrebu, progovara o strašnim zločinima srpskih vojnih, policijskih i paravojnih jedinica na Kosovu s kraja devedesetih. I drugim temama u kontekstu NATO intervencije u Srbiji. Sjajni gemišt istoriografije, autobiografskih spisa, političkog trilera i proznih zapisa – koji se, zaista nije fraza, čita u dahu – ima za cilj, veli autor, da saopšti istinu koja na ovim područjima nikada nije bila popularna.
Svako ko je živeo u Srbiji devedesetih, u doba manjeg ili većeg medijskog mraka, sa radošću pamti njegov glas, koji je dopirao sa Radija Slobodna Evropa. Bio je šef beogradskog dopisništva ovog medija i glas razuma u onim najgorim vremenima kada se činilo da su svi, ali baš poludeli. Pripada onoj ne baš velikoj, ali ne baš ni preterano maloj grupi beogradskih novinara i intelektualaca koji su se devedesetih oštro suprotstavljali nacionalističkom orgijanju, ratovima i zločinima.
Beogradski književnik i dramaturg Filip David reći će početkom devedesetih za sebe da je “izdajnik”, i da jedina časna stvar koju građanin Srbije u tom periodu agresije, ratova i zločina može učiniti – jeste da se priključi velikom spisku srpskih “izdajnika” koji su se protivili Miloševićevoj politici, koja je u paramparčad rasturila jednu ozbiljnu državu. “Izdajnik” je bio i njegov veliki prijatelj Mirko Kovač, koji je u tom periodu pobegao iz Srbije da bi sačuvao glavu, a da se u Beograd praktično nikada više ni ne vrati. Prethodno, “izdajnik” je bio i drugi Filipov prijatelj, Danilo Kiš, koji je dvadesetak godina ranije prošao “toplog zeca” beogradske čaršije, jer je bio drugačiji, jer je bio protiv totalitarizama, nacionalizama i provincijalizama. Čuvena Knjiga pisama koja su razmenjivali David iz Beograda i Kovač iz Rovinja, tokom naših ratova, trebalo bi da se nađe u školskim lektirama ukoliko ikada ova naša društva budu želela da izađu iz nacionalističke histerije.
“Sve ovo jeste posledica odsustva suočavanja sa prošlošću, ali ne samo u jednom vrednosnom i ideološkom smislu, već i u onom krajnje praktičnom i konkretnom. Na delu jeste svojevrsna zavera nikada optuženih nomenklatura iz devedesetih, jednog političko-vojnog-privrednog kompleksa ili uglednika i elita, a koje su pre svega odgovorne za ratove i ratne zločine. Oni čuvaju svoje zadnjice, svoju slobodu i svoje bogatstvo. I to je, otprilike, sve.”
Srbija je danas neka vrsta okovanog i zarobljenog društva koje je, zapravo, osuđeno na simulaciju života, izjedeno strahom, siromaštvom, mržnjom, agresijom, korupcijom, kriminalom i individualnim i kolektivnim frustracijama svih vrsta. Društvo koje ne živi u istini i kojem su oteti pravosuđe, kultura i mediji, i u kojem, baš kao i u svakoj pravoj diktaturi na ovaj ili onaj način bivaju poniženi svi oni koji ne podržavaju vladajući režim.
“Bio je mozak brutalnog režima Slobodana Miloševića, ali je sve vreme negovao kontakte sa opozicijom; neke ‘opozicione’ stranke i medije je sam osnovao. Slao je kriminalce u krvave pohode u Bosnu i Hrvatsku, a istovremeno trgovao sa neprijateljskim ratnim vođama”
Foto: Autonomija.info Naš sagovornik Dragoljub Draža Petrović, kolumnista i glavni urednik beogradskog lista “Danas”, publiku ne osvaja samo laganim i satiričnim perom već i, jednako šarmantnim, javnim nastupima. Verovatno je za verbalno-scenski mejdžik-tač delom zaslužno i to što potiče iz…
