Oznaka Slavoj Žižek

Poruka iz Pariza

Ceremonija otvaranja Olimpijade bila je manifestacija istinskog evropskog kulturnog nasleđa, kritika konzervativnog nacionalizma, ali i politički korektnog moralisanja.
Slavoj Žižek/Pixsell

Svi smo mi biomasa

„… Gaza se ubrzano pretvara u deponiju, gde su i zgrade i ljudska tela, ekosistemi […] i voćnjaci unakaženi do neprepoznatljivosti i svedeni na organsko-neorganski šut. Solidarnost sa životom, prostorom i svetom pretvorenim u otpad zahteva još nešto pored saosećanja. Pa šta bi to moglo biti?“

Asanž je slobodan, a mi?

Ovi primeri pokazuju zašto su nam potrebni heroji poput Asanža. Uradio je ono što je trebalo uraditi i za to platio visoku cenu. Došlo je vreme da i drugi nastave rad koji je Asanž započeo. Pod „radom“ ne mislim samo na posao već i na poziv. Asanž nije rešio da pokrene Vikiliks i razotkriva državne tajne da bi uneo malo razonode u svoj život. Uradio je to jer nije mogao drugačije. Iz tog razloga slutim da je srećan čovek, uprkos svim mukama koje je istrpeo.
Slavoj Žižek/Pixsell

Protesti očaja

Zar ne možemo sada reći isto o stradanju Palestinaca u Gazi? Neka slike govore same za sebe. Pogledajte izgladnele ljude zbijene u improvizovanim šatorima, decu koja polako umiru dok izraelski projektili i dronovi pretvaraju zgrade u ruševine, pa u prašinu.

Kanselovanje Palestine

Opasnost koju vidim jeste da će, ako eksplodira, narodno nezadovoljstvo poprimiti oblik antisemitizma. Zato postupke poput nemačkog otkazivanja Palestinskog kongresa treba jasno prozreti: to je novo izopačeno poglavlje u istoriji antisemitizma.
Slavoj Žižek/Pixsell

Ponosni momci sa Haitija

Kako stvari stoje na Haitiju, nasilne bande bi mogle ne samo da dobiju formalnu ulogu u vladi – mogle bi postati vlada. Kako su bande zauzele kritičnu infrastrukturu, a premijer Arijel Henri dao ostavku, Haiti pokazuje sve poznate odlike propale države. Narodu preostaje tragičan izbor: nastavak vladavine korumpirane „demokratske“ elite ili direktna vladavina bandi koje se predstavljaju kao „progresivne“.

Džulijan Asanž nije budala

Asanž je naša Antigona, osuđen na status živog mrtvaca – izolovan u samici sa krajnje ograničenim kontaktima, bez osude ili makar zvanične optužbe. On samo čeka na izručenje, dok mu se omča oko vrata postepeno, ali neumoljivo steže.

Ličnosti i događaji koji su obilježili 2023.

Tačno.net donosi ličnosti i događaje, i one najbolje i one najgore, u godini kojoj brojimo zadnje dane. Ko su ljudi i događaji o kojima smo pričali, radovali se i tugovali u 2023, zašto su to djeca Gaze, osobe poput pape Franje, pa do Oppenheimera i Milorada Dodika, Džanana Muse i Lane Pudar, Branimira Nestorovića i Semira Osmanagića, Javiera Mileia, Slavoja Žižeka, Marka Vešovića i Nedima Sladića, zašto je serija ''Znam kako dišeš'' priča godine i zašto je folk igrala cijela Jugoslavija – čitajte u analizi Amera Obradovića.

Ervin Hladnik Milharčič – Novinarski Bob Dylan kojeg treba čitati i slušati

Ako se za nekog novinara sa ex-yu prostora može reći da je ikona, onda je to Ervin Hladnik Mliharčič. Bio je na Kosovu krajem osamdesetih, kao ratni reporter i u Vukovaru, okupiranom Sarajevu zajedno sa novinarom i fotoreporterom Ivom Štandekerom koji je nažalost poginuo na Dobrinji, pa u Mostaru, i širom Bosne i Hercegovine gdje se devedesetih moglo napraviti svjetsko ime u novinarskom esnafu