Proces protiv Batrićevića je, naravno, čista besmislica, vapijući apsurd, ruganje inteligenciji i nasilje nad zdravim razumom. Nema suda u demokratskoj zemlji koji bi prihvatio ovakvu tužbu. Ne može se konstatovanje elementarnih činjenica toliko očiglednih da bodu oči interpretirati kao širenje verske mržnje i narušavanje javnog reda i mira. Batrićevićeva kolumna, ali i drugi tekstovi u kojima kritikuje aktivnosti crkvenih funkcionera – u suštini zagovaraju povratak Hristovom učenju. Crkvi je neophodna hristijanizacija, približavanje Hristu i odmak od države.
I ove godine Milorad Dodik i njegova horda nacional-skakavaca proslavljaju Dan Republike Srpske. Ustavni sud Bosne i Hercegovine dva puta je ovaj nazovi praznik proglasio neustavnim, ali to ne sprečava slavljenike gnusnog praznika. S obzirom šta zapravo slave, nije ni čudo što ih ustav i zakoni ne sputavaju, Republika Srpska je i nastala kao negacija svakog pokušaja da se društvo uredi pravnim regulama i etičkim normama.
To je političar koji ne zna ništa drugo da radi doli da ponižava, zlostavlja, uništava, otima, razara, prisiljava, maltretira, izaziva zlu krv, pravi raskole i sukobe, kako u Srbiji tako i u susedstvu. Njemu je mir duboko stran, a agresija jedini oblik komunikacije sa svetom. Zato je Vučić najveće zlo za Srbiju i region. Dok je on na vlasti, nema stabilnosti na Balkanu.
Ko god je zastupao tezu o Velikoj Srbiji, Srpskom svetu, specijalnim vezama sa Srbima u regionu i sličnim hegemonističkim snovima, sad nema pravo da se buni. U taj paket spadaju i ideje o jedinstvenom kulturnom i duhovnom prostoru, srpskom stanovištu i sličnim tlapnjama nesmirenog velikosrpskog zloduha. Tražili ste – gledajte!
Srpsko društvo se već trideset i kusur godina ne mrda s mrtve ideološke tačke, besomučna nacionalistička propaganda je sve izvrnula naglavce, prožela je čitavu političku zajednicu i zacementirala naopako viđenje sveta u kojem nema mesta za istinu o odgovornosti Srbije za ratove, zločine i genocid.
Za Jovanovića i LDP je kasno, neki drugi ljudi će morati da stvaraju drugačiju Srbiju, kad su već dotična gospoda prodala poverenje građana za udoban život. Stara priča koja se neprekidno ponavlja i svedoči o dubinskim problemima ovog društva, o nedostatku smisla, o strašnoj praznini koja se krije iza spoljašnje fasade, o prividu koji caruje u ljudskim dušama. Ako smo pali, bili smo padu skloni, rekao bi pesnik
Vređanje, klevetanje, ruženje, omalovažavanje, podmetanje, psovke, pogrde – to su jedini “argumenti” kojima Šešelj raspolaže. Ređaju se takve nakaradne konstrukcije kao na traci: “haški lobista”, “bolesni um”, “prazna glava plaćeničkog piskarala”, “novinarska žgadija”, “pileći mozak”, “prcvoljak od novinara”, “marginalni medijski NATO potrčko”, “ljudska gnjidica”, “mali miš”, “spodobe”, “gamad”, “žgadija”, “karakondžule”, “kompleksaš”, “majmun”, “kreten”, “mizerija”…
Foto: Wikipedia Rehabilitacija četničke ideologije i njenih ključnih eksponenata je proces koji u Srbiji nesmetano teče već gotovo tri decenije, u vreme buđenja naroda ponovo su se u javnosti pojavile četničke ideje, insignije i pokliči, a cela armija krivotvoritelja je…
Dinko Gruhonjić je profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, programski je direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine i bivši predsednik ovog udruženja (2004-2016), jedan od urednika portala VOICE i Autonomija, novinar Bete. Novinarstvom se bavi više od četvrt stoleća, boreći se za antifašističke i antinacionalističke vrednosti, zbog čega je nebrojeno puta dobijao pretnje. Sa Dinkom Gruhonjićem razgovaramo o gorućim problemima u Srbiji i regionu, od kojih mnogi traju najmanje 35 godina.
Foto: Dejan Rakita/PIXSELL Dodik je jednostavno spreman i na najstrašniju opačinu, na prolivanje krvi, samo kako bi sačuvao stečenu moć, vlast, novac i privilegije. Piše: Tomislav Marković Nacionalistička opsesija granicama prosto ne zna za granice. Uvek su u bitkama i pred…
"Pisao sam iz unutrašnje potrebe i ne bi mi bilo teško podnijeti ni najžešće negativne kritike, jer ja sam svoju rabotu obavio i donekle ugasio tu vatru. Ali lagao bih kad bih rekao da nisam presretan zbog toga što je knjiga prošla test prvo kod mojih komšija i drugih Prijedorčana, kod onih do čijeg mišljenja mi je najviše stalo, a potom i kod šire čitalačke publike. Sretan sam što sam uspio, čini se, u zadatku koji su pred pisca postavili Baldwin i Ćopić."
FOTO: ELVIS BARUKCIC/AFP Prema Aneksu 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma, u ovlašćenja visokog predstavnika spada i smenjivanje sa dužnosti funkcionera koji krše zakonski preuzete obaveze i Dejtonski mirovni sporazum. Zašto onda Milorad Dodik i dalje mirno sedi u kancelariji predsednika Republike…
