Da je Viktor Ivančić novinar i urednik u nekoj drugoj zemlji, a ne u Hrvatskoj, ne bi dobio strukovnu nagradu za životno djelo, nego bi svaka novina nudila suho zlato da ga dobije za glavnog urednika ili neku drugu poziciju na kojoj donosi ključne oduke za novine, koje bi bile čitane i uvažavane. No u ovom društvu to je samo puka iluzija, a Viktor i mnoštvo drugih iz naše branše gurnuti su na marginu, jer tako žele moćnici koji su od ove države stvorili i stvaraju društvo po mjeri Tuđmanovih 200 obitelji. Tako da nam ostaje samo čitati i uživati u Viktorovim odgovorima i izraziti slaganje s njegovim pogledima stavovima o novinarstvu i stanju u našem mentalno osakaćenom društvu.
Onda je mama nagnila se prema tati i rekla je: „Pa ne može spavat u dvoru u lingeštulu! I to u podne, za gospu blaženu!“ Tata je rekao: „Šta te kuri bolac? Viš da je na sedmon nebu! Ceri se od uva do uva!“ Mama je rekla: „Ma daj, čoviče, opaliće ga sunce! A i obid je skoro gotov!“ Onda je mama odgibala prema lingeštulu da prodrma dida po ramenu. Samo dida je napola otvorijo livo oko i zarežao je: „Probudiš li me, jebaćuti milu mater!“ Mama je cijuknila: „Čako!?“ Dida je okrenijo se na drugu stranu i rekao je: „Samo još fali da mi rođena ćer guši otpor fašističkom teroru!“
''Svako posjeduje upravo onoliko sujete koliko mu nedostaje razuma'', kazao je veliki Friedrich Nietzsche. Bez trunke sujete veliki novinari tvrde da je Viktor Ivančić najveći novinar iz ove generacije na našim prostorima, kao i što oni velikani koji su šutali loptu za Papeta Sušića tvrde da je on jedan od najvećih fudbalera s ovih prostora. Nietzsche je tvrdio i da će se društvo razviti u "nadljude". Kao da je ovaj njemački filozof otišao u budućnost i vidio kako dribla Pape i piše Viktor. Nadljudski.
Viktor Ivančić je zaista najbolji živi pisac našeg jezika. Duboko verujem da će se jednog dana odgovornost prema ovom vremenu u kome živimo meriti zapravo našim odnosom prema delu Viktora Ivančića, kao što duboko verujem da svako ko ne pročita ovu knjigu (i neke druge njegove naslove) zaista ne zna kako izgleda najbolje pisanje na ovim prostorima.
Pored blistavih eseja, polemika, analiza i satira Ivančić se ogleda i u „čistoj“ beletristici. Već naslovna sintagma njegova romana Vita activa, posuđena od njemu bliske Hannah Arendt, nekom je vrstom dijagnoze sindroma od kojeg pate ljudi tranzicijskih društava: aktivitet koji se tu pripisuje biću i postojanju jeste mimikrija, lažna maska svijeta koji, usprkos vanjskim promjenama, ostaje dubinski statičan i ukočen, a to znači podijeljen i omeđen u svojoj crno-bijeloj zadanosti. Tom svijetu spasa nema, jer staro manihejstvo ostaje na snazi čak i onda kada su uloge nanovo podijeljene, a iza maski u cijelom tom krabuljnome plesu ne nazire se ljudsko lice, već samo bijelo, sablasno lice smrti. Put iz tame socijalizma vodi ravno u mrak nacionalizma.
Dida je rekao: „Znači, ovakvi je plan! Pošto van je časna rič zakurac, Robi će poć sa vama na biralište! Ka moj promatrač! Da se na svoje oči uviri dašte ispravno glasat!“ Tata je podviknijo: „Kako će Robi ić na biralište kad ka mali pizdunčić nema pravo glasa?“ Dida je rekao: „Šta? Jel možda ustav brani da se dovede dite na glasačko misto?“ Mama je podviknila: „Ali glasanje je tajno, čako!“ Dida je rekao: „Šta? Jel ti možda ustav brani da pokažeš ditetu koga si zaokružila?“
Dino je rekao: "Ovo su ti uskršnja jajca, blesanderice! Sad ti je uskrs glavna fešta!" Benac je rekao: "I to dupla, jebate! Baš nam je zgodno upa i pravoslavni!" Matko je odma skočio: "Kome je upa?! Di je pravoslavni?! Pokaži mi ga da ga rasturim!"
Mora te obuzeti koktel tjeskobe i gađenja pred bijedom "maškara" koje, umjesto da u obrednom igrokazu likvidiraju vlastodršce, bacaju u oganj njihova kritičara. Poklade poput onih u Herceg Novom, gdje je spaljena lutka koja simbolizira pisca Andreja Nikolaidisa, postaju poligoni za uvježbavanje fašističkih hordi
Pa zar nije strašno šta je HDZ izabra Turudića za tužioca? I sad bi kriminalac triba lovit kriminalce! To znači da je ova zemlja išla u trista pizdi materinih!“
Što se Plenkovića i HDZ-a tiče, Turudić nije izbor nego sudbina. Državni tužilac koji javno iskazuje lojalnost vladajućoj stranci, koji kontinuirano javno laže i koji prijateljuje s kriminalcima nije defektan, već neizbježan. On nije anomalija u sistemu, nego sam sistem. Pravnik koji upotpunjuje praznik autokracije
Više je u Splitu ostalo ruševina iza HDZ-a nego iza savezničkog bombardiranja, pošto su saveznici bombizavali grad par dana, a HDZ se nije gasija par decenija. U pravu je šjor Vlado Šeks: triba znat stvorit ništa od nečega. Jerbo kad od onog šta je bilo nešto stvoriš ništa – ništa ti ne stvara probleme
Onaj didin frend barba Tonino sa Šolte je nazvao moju mamu na mobitel. On je njoj rekao da je dida umra. Mama je cijuknila: „Kako to misliš, umra?“ Barba Tonino je rekao: „Nije doša kod Bepa u konobu! A bija nan je četvrti za trešetu! Znači, stoposto je umra!“ Mama je podviknila: „Pa možda nije doša jerbo je osta doma, čoviče, a ne zato jerbo je umra!“ Barba Tonino je rekao: „Zašto bi osta doma ako se u Bepa igra trešeta, jebaga led? Otkad ga znan, taj nije propustija ni jednu paku!“
