Protiv Cece Ražnatović podignuta je optužnica, a Vojislav Koštunica i dalje slobodno šeta beogradskim ulicama i nikome ne govori ni reč o političkoj pozadini atentata na premijera Srbije Zorana Đinđića. Lažem! Pričao je Žući dok je ovaj blenuo u kuje po Tašmajdanskom parku. Ali sve to nema nikakve veze sa mojom zvanično nezvaničnom posetom Skopju.
Nije problem to što nam se motor pregrejao u kasnim noćnim satima na putu za Skopje niti to što smo se, usled prestanka rada grejanja, umalo pokočili u kolima. Problem je što smo zakasnili na rođendansku VIP žurku poznate makedonske glumice na kojoj je bio prisutan skoro ceo makedonski jet set.
Tih par dana toliko sam bio očaran onim što sam video u Skopju da me je vest o zemljotresu i cunamiju u Japanu potpuno zaobišla. Šetao sam bivšom Ulicom Maršala Tita i uživao u modernoj neusklađenosti. Toliko nesklada na tako malom mestu nisam video još od posete Tirani. Čak i ideja makedonske vlasti o izgradnji nekakvog antičkog Skopja me je fascinirala. Znate, ja sam mislio da “Skopje ima mikro klima, hladni leti, topli zima”, a ne gomilu klimavih mikro mozgova na vlasti. Pazi molim te, antičko Skopje i još 2014 godine. Odiseja 2000. Skopje 2014. Stekao sam utisak da je nenormalno bacanje para na izgradnju onolikog i onakvog “hrama”, kao i statue Aleksandru Makedonskom i još poneke antičke kućice i figurice, zapravo želja premijera Makedonije, tačnije premijera Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Nikole Gruevskog, da oživi sećanje na svoga deku koji je, kako sam saznao, bio Grk. Ova perverzija vlasti će građane Makedonije koštati više od 100 miliona evra. Kinta dolazi malo iz budžeta, a malo od MMF-a. I dok izgradnja antičkog Skopja 2014. uveliko traje autobusi koji saobraćaju Skopjem su iz doba kada sam ja išao u osnovnu školu, a to je bilo početkom osamdesetih. Skoro pa “antičko doba”.
Moram priznati da Memorijalna kuća Majke Tereze u Ulici Maršala Tita deluje ultra mega moderno u odnosu na sve one stare zgrade u njenom okruženju izgrađene odmah nakon velikog zemljotresa, 1963. godine. S “uklesanim” golubovima kuća samo što ne poleti. Fascinantno je da turistička tura u privatnoj režiji može da bude i smešna. Najpre u ulici u kojoj je smeštena “gajba” Majke Tereze, Ulici Maršala Tita (više se ne zove tako, ali plave table s belim slovima i dalje stoje na više mesta duž nje) popijete jednu kaficu, “ekspreso” naravno. Dok blenete unaokolo u opseg posmatranja vam uleti ultra mega moderna kućica s “golubi i krstovi”. Intrigantno i interesantno. Ispijete svoj espreso i uputite se ka njoj. Kad ono iza nje veliki tržni centar s “live music”. Jebeš gajbu, ionako je ultra mega giga ružna. Idem u shoping. Skoknete do prve banke i ramzenite evroe za denere. Le le. Le le. Za novčanice “s mostovi” dobijete novčanice na kojima ima više ikona nego što ih ima u makedonskim crkvama. Bu, pu Sotono, aj u vodu!
Ono što me posebno fasciniralo u Skopju jesu konji. Zagreb ima “konja”. Beograd ima “konja”. Skopje ima “konja” i to dva. Jednog jaše Goce Delčev, a drugog Dame Gruev. Extra.
Umalo da zaboravim. Te noći kada smo ulazili u Skopje zapazio sam veliki krst negde na brdu iznad Skopja. Bio je sav osvetljen baš kao toranj na Avali. Pomislih koliko li su srećni bili, kada su ovuda prolazili, pukovnik Amfilohije Radović i major Pahomije. A onda iznenada kraj naših kola, na starom, antičkom mostu, prođoše dva ogromna lava. I opet, s tim što sam im sada video samo zadnjice. Četiri lava. Krstovi, golubi, ikone…antika. Čista antika.
Stanovnici Skopja su me posebno oduševili. Zaista sam se osećao kao da sam u Nišu (ne zbog toga što je Skopje veličine Niša). Ljubazni neki ljudi i nasmejani. Negde sam čuo da su „antički“ Makedonci u Skopju nacionalistički nastrojeni zbog nacionalističke vlasti, ali ja nisam stekao takav utisak. I za moje sugrađane govore da su nacionalisti zato što “gotive” Tomu, Putina i Mladića. U krajnjem slučaju da li bi Makedonci podigli onako “lepu” kućicu Agnes Gondži Bojadžiji da su ultra nacionalisti? Ne veruvam.
Iako je mali grad, Skopje ima dušu. Ima i McDonald. Ako me pitate da li bih ponovo otišao u Skopje odgovor bi svakako bio pozitivan. Nekako sam se, pretpostavljam zbog nedovršenih radova, osećao polu antički, polu srbijanski. A i istina je da Skopje ima mikro klima.
