Prema prvom evropskom zakonu koji je usvojen u nacrtu, u svim zemljama EU uspostaviće se javna lista svih kontaminiranih i potencijalno kontaminiranih zemljišta, a zagađivači će morati da plate čišćenje takvih lokacija.
Evropski parlament je usvojio prvi put u istoriji EU zakon koji se tiče regulisanja kontrole zdravlja zemljišta, u prvom čitanju, objavio je Parlament 10. aprila. Naredna faza usvajanja sledi u novom sazivu Evropskog parlamenta posle evropskih izbora 6-9. juna.
Procenjuje se da je oko 60-70 odsto evropskog zemljišta nezdravo, što EU košta najmanje 50 milijardi evra godišnje.
Usvajanje ovog zakona je fundamentalni korak napred u borbi protiv degradacije zemljišta u Evropi, naveo je globalni pokret Spasimo zemljište (Save the Soil), koji navodi da je učestvovao u konsultacijama o zakonu sa Evropskom komisijom.
Tehnička menadžerka ovog pokreta Praveeni Sridhar, ocenila je da novi zakon ima dalekosežne implikacije na društvo u celini.
Zdravo zemljište je ključno za bezbednost hrane i vode, biodiverzitet i igra ključnu ulogu u sekvestraciji ugljenika, zbog čega je promovisanje zdravlja zemljišta od suštinskog značaja za rešavanje ključnih izazova životne sredine i hrane.
Poslanici Evropskog parlamenta sada su podržali opšti cilj da do 2050. godine Evropa ima zdravo zemljište. Novi zakon će obavezati zemlje EU da prvo prate, a zatim procenjuju zdravlje zemljišta na svojoj teritoriji.
Evroposlanici su predložili klasifikaciju na pet nivoa za procenu zdravlja zemljišta (visoko, dobro, umereno ekološko stanje, degradirano i kritično degradirano zemljište). Zemljišta sa dobrim ili visokim ekološkim statusom smatrala bi se zdravim.
Prema procenama Evropske komisije, u EU postoji oko 2,8 miliona potencijalno kontaminiranih lokacija.
Zdravo zemljište je neophodno
Poslanici Evropskog parlamenta podržali su zahtev da se sačini javna lista takvih lokacija u svim zemljama EU najkasnije četiri godine nakon stupanja na snagu ove Direktive.
Članice EU će takođe morati da istraže, procene i očiste kontaminirane lokacije kako bi se pozabavile neprihvatljivim rizicima po ljudsko zdravlje i životnu sredinu usled kontaminacije zemljišta. Troškove moraju platiti zagađivači u skladu sa principom „zagađivač plaća“.
„Konačno smo blizu postizanja zajedničkog evropskog okvira za zaštitu naših zemljišta od degradacije. Bez zdravih zemljišta neće biti života na ovoj planeti. Sredstva za život farmera i hrana na našoj trpezi zavise od ovog neobnovljivog resursa. Zato je naša odgovornost da usvojimo prvi deo zakonodavstva širom EU za praćenje i poboljšanje zdravlja zemljišta“, rekao je izvestilac Martin Hojsik.
Procenjuje se da je oko 60 do 70 odsto evropskog zemljišta u nezdravom stanju zbog problema kao što su urbana ekspanzija, niske stope recikliranja zemljišta, intenziviranje poljoprivrede i klimatske promene.
Degradirana zemljišta su glavni pokretači klimatskih i biodiverzitetskih kriza i smanjuju pružanje ključnih ekosistemskih usluga koje koštaju EU najmanje 50 milijardi evra godišnje, navodi Evropska komisija.
Nacrt zakona u Evropskom parlamentu je usvojen dve godine nakon što je osnovan globalni pokret Spasimo zemljište (Save the Soil), koji je uz podršku svetskih lidera, inicirao trenutno jedan od najuticajnijih Indijaca sveta, Sadguru. To je postao najveći trenutno popularni pokret na svetu, sa dometom od četiri milijarde ljudi širom sveta.
Kombinacijom angažovanja zajednice i političkih inicijativa, pokret Spasimo zemljište je dobio podršku vlada, organizacija, uticajnih ljudi i građana širom sveta. Prošle godine u decembru na COP28 u Dubaiju, Sadguru je stavio zemljište u prvi plan klimatskih diskusija.
