Foto: Pixabay/Ilustracija
U zemljama zapadnog Balkana, smrtnost usled zagađenja česticama PM 2,5 gotovo jedvostruko veća nego u zemljama Evropske unije.
Ovo je rezultat istraživanja koje je objavljeno u decembru 2023. u časopisu Environment International, a koje je sproveo Joint Research Centre (JRC) Evropske unije u Ispri u Italiji, sa međunarodnim timom istraživača iz Italije, Holandije, Belgije, Srbije i Albanije.
Istraživači su svoje procene izneli na osnovu podataka preuzetih iz 26 gradova iz regiona.
„Zainteresovanost nauke za naš prostor potvrđuje da rizici životne sredine i zagađenje ne poznaju granice”, izjavila je za Klimu101 dr Marija Jevtić, redovna profesorka na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, koautorka rada i saradnica u sprovedenom istraživanju.
„Rezultati istraživanja JRC-a daju dodatne argumente istraživačima sa zapadnog Balkana o izboru prioriteta za istraživanje i delovanje.”
Kako se navodi u istraživanju, zagađenje vazduha u regionu, koje je ovih dana prekomerno u gotovo svim mestima gde postoje merenja, izaziva zdravstvene posledice čija se ukupna cena meri u milijardama evra godišnje.
Naime, prema procenama za 2019. godinu, ekonomsko breme zagađenja česticama PM 2,5 samo u 26 ispitanih gradova kreće se od 7,8 do 9 milijardi evra. Pošto se ukupni BDP zapadnog Balkana procenjuje na oko 100 milijardi evra, to znači da je zagađenje samo u ovih 26 gradova, u kojima živi tek trećina ukupne populacije, pravi štetu koja je jednaka 8% do 9% BDP-a čitavog regiona.
Među zdravstvenim posledicama zagađenja vazduha posebno se izdvaja povećana incidentnost bronhitisa kod dece i odraslih, ali i astma, dijabetes, rak pluća, i naravno povećana smrtnost.
Kako se navodi u istraživanju, 2019. godine na zapadnom Balkanu stopa mortaliteta usled zagađenja česticama PM 2,5 bila je između 137 i 158 smrti na 100.000 stanovnika, što je gotovo dvostruko više od ekvivalentne stope u Evropskoj uniji (69), a koju navodi Evropska agencija za zaštitu životne sredine.
Pored toga, stopa mortaliteta u zapadnom Balkanu usled zagađenja ozonom i azot-dioksidom (19, odnosno 28 smrti na 100.000 stanovnika 2019. godine) drastično je veća od evropskog proseka (4, odnosno 9 smrti na 100.000 stanovnika).
Istraživanje je otišlo korak dalje i dalo procenu udela različitih izvora zagađenja u ukupnom ekonomskom opterećenju u 10 gradova, koju je zasnovalo na ranijim istraživanjima koje je takođe sproveo Joint Research Centre.
Međutim, ovde istraživači procenjuju da čak 40% ekonomskog bremena zagađenja potiče iz energetskog sektora, sa procenjenom prosečnom zdravstvenom cenom od preko 240 miliona evra godišnje po gradu. Domaćinstva i poljoprivreda čine po oko 20% ukupne cene, a preostalih 20% čine pre svega saobraćaj, upravljanje otpadom i industrija.
„Mi imamo izraz – zdravlje nema cenu, ali često plaćamo cenu pogrešnih odluka zdravljem”, dodaje dr Jevtić. „Procena ekonomskog opterećenja gradova (usled zagađenja) je izrazito značajan podatak, jer nam on direktno ukazuje na pravac u kojem treba da razvijamo politike i strategije važne za održivu budućnost.”
