Ne zna se u ovom momentu (subota popodne) kako će završiti Nikolićev štrajk žeđu i glađu, ali jedno je izvesno – izbore time neće izboksovati. Osim možda ako SNS ne posegne i za drugim gandijevskim metodama: odevanjem u tkanine domaće proizvodnje, transcendentalnom meditacijom i nenasilnom otporu nepostojećem teroru vladajuće koalicije
Neko je Tomu loše posavetovao ili je sam došao na lošu, da rečemo – neupotrebljivu ideju. Neupotrebljivu iz prostog razloga što su ovi koji su sada na vlasti i sami spremni na gladovanje, samo da tu i ostanu. Šta njih boli Crven Ban što Nikolić ne pije i ne jede. Izgleda da Toma ne poznaje baš dobro svoje političke protivnike. Neće ti svati biti ganuti njegovom – ne daj bože – mukom i agonijom. Daleko od toga! Neki će se verovatno i obradovati. A nešto ne verujem da bi se i on sažalio da, recimo, Jelena Trivan počne da odbija vodu i jabuke u šlafroku. Takav su svet naši političari svih provenijencija: srca kamenoga.
Nikolić je SNS-ovskom narodu i senatu objasnio da je to sa njegovim štrajkom glađu i žeđu hrišćanski put da se dođe na vlast. Ali tu ga moram razočarati: umereni, nipošto autodestruktivni post (koji sam po sebi ionako nema nikakvu vrednost) najobičnije je pomagalo u procesu odricanja od stvari ovog sveta. A vlast je jedna od najovozemaljskijih stvari. I najopakijih.
Osim toga, gladovati se može jako dugo bez naročitih posledica po zdravlje, ali neunošenje vode u organizam u veoma kratkom roku izaziva ozbiljne posledice po metabolizam i biohemijske procese. Po meni, besmisleno je dobiti vlast, a izgubiti zdravlje. Ali kanda smo ovde svi navikli na besmisao. I kandna, osim borbe za vlast, više ničega i nema.
SNS, kako saznajemo, računa i na omasovljenje štrajka. Najavljuje gladovanje u svim srpskim gradovima i – ma šta to značilo – „svim punktovima“. Ovim se očigledno računa na provociranje međunarodne medijske pažnje. Nesumnjivo će je i izazvati ako se stvari budu odvijale u tom pravcu. Ali međunarodna će javnost reagovati isto kao i naša vladajuća koalicija: boleće ih Crven Ban. Em zbog toga što ih isti organ ionako boli za zbivanja u Srbiji, em zbog toga što štrajk glađu nije politički utemeljen. Tom se sredstvu, naime, pribegava kada su nečija prava drastično ugrožena, kada su izbori pokradeni ili kada neka vlast maltretira i hapsi opoziciju. Budući da naša vlast ne hapsi i ne progoni ni kriminalce, svi će – i ovde i na strani – zaključiti da se tu radi o najprostijem nestrpljenju. I tako će onaj mom vuk pojesti još jednog magarca.
Tekst prenosimo sa prijateljskog portala Danas
