Povodom obilježavanja 28. godišnjice genocida u Srebrenici, Fond za humanitarno pravo objavio je saopštenje koje prenosimo u cijelosti:
“Institucije Republike Srbije već 28 godina prikrivaju, poriču i minimizuju genocid u Srebrenici; podržavaju, štite i slave one koji su ga počinili, a prikrivaju i izbegavaju odgovornost državnih organa za podržavanje njegovog izvršenja. Optuženi za učešće u srebreničkom genocidu u Srbiji nalaze utočište, a osuđeni aktivno učestvuju u javnom i političkom životu, slobodni da iskrivljuju činjenice i minimiziraju razmere genocida. Pravosudne vlasti, uključujući i Tužilaštvo za ratne zločine, direktno i indirektno usporavaju i opstruišu utvrđivanje činjenica o genocidu u Srebrenici pred domaćim sudovima. Kvalifikacija zločina u Srebrenici kao genocida se ne primenjuje, broj žrtava se umanjuje, a retkim osuđenim počiniocima odmeravaju se neprimereno male kazne. Svaka veza državnih organa Srbije sa izvršenjem genocida brižljivo se prikriva u procesima pred domaćim sudovima.
Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je ovakvo postupanje državnih organa neprihvatljivo i štetno. Tražimo da pravosudne institucije procesuiraju sve one za koje postoje dokazi o njihovom učešću u genocidu, a da se suđenja sprovode bez odugovlačenja. Od zvaničnika i institucija Republike Srbije zahtevamo da prestanu sa praksom poricanja genocida, uvaže sudski utvrđene činjenice o zločinima počinjenim u Srebrenici, a da žrtvama i njihovim porodicama upute iskreno izvinjenje i dodele pravedne reparacije.
Činjenice:
Od osnivanja Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) u Srbiji je podignuto pet optužnica za zločine u Srebrenici, ali ih nijedna nije kvalifikovala kao genocid. Fond za humanitarno pravo je godinama unazad ukazivao na raspoložive dokaze koji sumnjiče potencijalne počinioce, a protiv nekoliko visokorangiranih pripadnika Vojske Republike Srpske podneo je i krivične prijave Tužilaštvu za ratne zločine za genocid u Srebrenici. Među njima su Svetozar Andrić, zamenik komandanta Drinskog korpusa, Petar Salapura, načelnik Uprave za obaveštajne poslove Glavnog štaba VRS, kao i Dragomir Pećanac, oficir za bezbednost i obaveštajne poslove Glavnog štaba VRS.
Osim toga, u Srbiji nesmetano borave osobe protiv kojih je Tužilaštvo Bosne i Hercegovine (BiH) podiglo optužnice za zločine počinjene u Srebrenici i za kojima su izdate međunarodne poternice, uključujući Tomislava Kovača, Svetozara Kosorića i Milisava Gavrića. I pored osnovane sumnje da su učestvovali u zločinima počinjenim u Srebrenici, njima je omogućeno da gostujući u TV emisijama negiraju činjenice o ratnim zločinima i spekulišu o genocidu, kao i da obnašaju visoke državne funkcije.
U junu 2021. godine, na lokalitetu Dobro Polje, u blizini Kalinovika pronađena je masovna grobnica iz koje su ekshumirani posmrtni ostaci deset žrtava iz Srebrenice. Dobro Polje se nalazi u neposrednoj blizini Godinjske bare gde su pripadnici jedinice „Škorpioni“ streljali šest zarobljenika, dečaka i muškaraca iz Srebrenice. Na osnovu istraživanja FHP i dokaza prihvaćenih na suđenju Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove (MRMKS) na ovom području su pored jedinice „Škorpioni“, delovale Jedinice za antiteroristička dejstva MUP-a Srbije, Srpska dobrovoljačka garda i druge jedinice, te postoji osnovana sumnja u njihovu umešanost u izvršenje ovog zločina.
Neophodno je da se u ovim i sličnim slučajevima pokrenu istrage i krivični postupci protiv svih do sada neprocesuiranih počinilaca genocida u Srebrenici.
Predmeti:
Pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu osuđeno je šest pripadnika srpskih snaga u tri predmeta, dok su dva krivična postupka i dalje u toku.
Od decembra 2016. godine pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu vodi se postupak protiv sedmorice pripadnika Specijalne brigade MUP Republike Srpske (Nedeljko Milidragović, Aleksa Golijanin, Milivoje Batinica, Aleksandar Dačević, Bora Miletić, Jovan Petrović i Vidoslav Vasić, dok je optuženi Dragomir Parović proglašen procesno nesposobnim) za ubistvo najmanje 1.313 bošnjačkih civila u selu Kravica. Optužnicom nije navedeno da su to civili koji su dovedeni iz enklave Srebrenica. Ovo je najobimniji i najsloženiji predmet u suđenjima za ratne zločine u Srbiji koji traje već sedam godina, a tokom 2022. godine zakazano je deset ročišta, ali su održana samo dva. Nedavno je glavni pretres krenuo ispočetka, nakon promene člana sudskog veća pod sumnjivim okolnostima.
Milenko Živanović, komandant Drinskog korpusa VRS, jedini je visokorangirani oficir kome se sudi pred domaćim pravosuđem za zločine u Srebrenici. On se tereti da je naredio i učestvovao u prisilnom preseljenju civilnog stanovništva iz zaštićene zone Srebrenica. Tužilaštvo za ratne zločine Srbije podiglo je optužnicu protiv Živanovića svega nekoliko sedmica nakon što je to učinilo Tužilaštvo BiH, a glavni pretres je u više navrata održavan u oba suda. Od početka godine u ovom procesu su već otkazana tri ročišta.
Komandir čete vojne policije Zvorničke brigade, Miomir Jasikovac sklopio je sporazum o priznanju krivice sa Tužilaštvom za ratne zločine Srbije ubrzo nakon što je Tužilaštvo BiH protiv njega podiglo optužnicu za genocid u Srebrenici. Presudom Višeg suda u Beogradu od januara 2023. godine značajno je umanjen broj žrtava u odnosu na činjenice utvrđene presudama MKSJ, prema kojima je na lokacijama masovnih egzekucija Bošnjaka iz Srebrenice za koje se Jasikovac teretio ubijeno preko 2.000 civila. Takođe, u ovom procesu je izmenjena pravna kvalifikacija krivičnog dela, te je za ratni zločin protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu Jasikovac osuđen na kaznu zatvora od pet godina, što je minimalna propisana kazna.
Brano Gojković, pripadnik 10. diverzantskog odreda Glavnog štaba VRS koji je učestvovao u masovnom streljanju Bošnjaka iz Srebrenice na vojnoj ekonomiji Branjevo, sklopio je sporazum o priznanju krivice sa TRZ i 2016. godine je osuđen na zatvorsku kaznu od 10 godina. Sporazum o priznanju krivice sklopljen je neposredno nakon što su pravosudni organi Bosne i Hercegovine čiji je Gojković državljanin tražili njegovo izručenje. Ujedno, Gojković je dobio znatno blažu kaznu nego ostali saizvršioci koji su pravosnažno osuđeni pred sudom BiH za isto krivično delo.
Pripadnici jedinice „Škorpioni” (Slobodan Medić, Pero Petrašević, Aleksandar Medić i Branislav Medić) bili su optuženi da su tokom jula 1995. godine na mestu zvanom Godinjske bare, u blizini Trnova (BiH) streljali 6 bošnjačkih civila iz Srebrenice, od kojih su trojica bili maloletnici. Iako su osuđeni na kazne zatvora u rasponu od 5 do 20 godina, sudsko veće je u presudi potpuno izostavilo navode po kojima su ubijeni civili prethodno dovedeni iz Srebrenice. I pored dokaza da su pripadnici „Škorpiona“ primali plate od Službe državne bezbednosti Srbije, sud je tu formaciju okarakterisao kao krimalnu grupu koja nije povezana sa državnim institucijama.”
