EU je konačno dala zeleno svetlo revolucionarnom Zakonu o obnovi prirode

Mada deluje kao tema oko koje nema sporenja, Zakon o obnovi prirode ispostavio se kontroverznim. Naposletku ga je Savet EU usvojio tesnom većinom, i to u njegovom razblaženijem obliku

Foto: Dejan Rakita/Pixsell

Na zasedanju ministara životne sredine Evropske unije (EU), održanom u ponedeljak, 17. juna, u Luksemburgu, konačno je usvojen revolucionarni Zakon o obnovi prirode.

„Nemamo vremena da pauziramo zaštitu životne sredine”, poručio je belgijski političar Elan Meron. „Savet EU izabrao je da obnovi prirodu u Evropi štiteći na taj način njen biodiverzitet i životnu sredinu evropskih građana.”

U cilju ublažavanja klimatskih promena i posledica prirodnih nepogoda, Evropska komisija predložila je Zakon o obnovi prirode još u junu 2022. godine, a njegov fokus je na obnavljanju degradiranih prirodnih predela u EU. Konkretno, do kraja decenije teži se obnovi najmanje petine kopnenih i morskih područja na teritoriji zemalja članica, a do sredine veka treba da se obnove svi ekosistemi kojima je obnova neophodna.

Mada zaštita prirodnog okruženja deluje kao tema o kojoj bi svi mogli da se slože, put do konačne odluke bio je trnovit i neizvestan i obeležili su ga protesti poljoprivrednika koji traju od decembra prošle godine.

Zemlje kao što su Italija, Švedska i Finska dugo su se protivile donošenju Zakona o obnovi prirode, dok je Mađarska svoju podršku predlogu povukla u martu.

Sa druge strane, prema pisanju medija, Austrija je u poslednjem trenutku promenila svoj stav i dala zeleno svetlo ovom zakonu. A slično se desilo i sa Slovačkom, koja je tokom ključnog glasanja ipak podržala tekst uprkos ranije izraženim sumnjama u vezi sa predlogom.

Tako je Zakon o obnovi prirode naposletku usvojen tesnom većinom od dvadeset zemalja u kojima živi 66% stanovništva EU. Prag za usvajanje propisa kvalifikovanom većinom u Savetu, zakonodavnom organu zajednice koji čine ministri zemalja članica, iznosi 65%.

Glavni argumenti za suprotstavljanje zakonu koji bi trebalo da zauzda višedecenijsko urušavanje ekosistema bile su brige oko uticaja na poljoprivredni sektor i standarda održivosti, ali i oko troškova same implementacije.

Ni pregovori u Evropskom parlamentu nisu bili lišeni nesuglasica. Donošenju Zakona o obnovi prirode opirali su se predstavnici Evropske narodne partije (EPP) desnog centra, najveće transnacionalne evropske političke stranke.

Uprkos pobuni desnice, poslanici parlamenta podržali su u februaru kompromisni tekst zakona sa 329 glasova „za” naspram 275 glasova „protiv”.

Preko 80% staništa u EU u lošem je stanju, a prethodni napori da se priroda očuva nisu uspeli da preokrenu zabrinjavajući trend njenog uništavanja.

Zakon o obnovi prirode trebalo bi da promeni situaciju nabolje.

Regulativa pokriva širok spektar ekosistema, uključujući šume, travnjake, reke i jezera, a u morima – morsku travu, sunđere i korale. Kako navodi Savet, do 2030, prioritet za obnovu imaće zaštićena područja u mreži Natura 2000 koja zauzimaju oko 18% teritorije EU.

Da bi se postigli zakonski utvrđeni ciljevi, zemlje članice moraju da unaprede najmanje 30% staništa, obuhvaćenih zakonom, iz lošeg u dobro stanje.

Ali rad tu ne staje… Obnovljeni predeli treba da se zadrže u svom unapređenom obliku.

Do 2050. procenat ekosistema, podvrgnutih obnavljanju, treba da se uveća na 90%.

Međutim, kako se Zakon o obnovi prirode ispostavio kao kontroverzni segment Evropskog zelenog sporazuma i predmet mnogobrojnih rasprava, konačni tekst predstavlja razblaženu verziju prvobitnih ideja.

Primera radi, na zahtev Evropskog parlamenta, uvedena je tzv. kočnica u slučaju nužde što znači da ciljevi, koji se odražavaju na poljoprivredu, mogu da budu suspendovani „pod izuzetnim okolnostima” koje ugrožavaju sigurnost snabdevanja hranom.

Klima101

Podijelite ovaj članak
Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Jelena Kozbašić/Klima101

Jelena Kozbašić/Klima101

VIŠE IZ KATEGORIJE
VEZANI ČLANCI
Da bi EU ostala konkurentna, mora postojati potpuno nova forma saradnje. Može li Draghijeva vizija uzdrmati EU? ...
Sudeći prema udruženju Eurelectric, isti trend dominantno ozelenjenog energetskog miksa u EU nastavlja se i u ovoj godini. Prema podacima sa njihove platforme, preko polovine...
Bez korjenitih promjena u ekonomskoj i drugim politikama – a one nisu na vidiku - Uniju bi mogla očekivati, da parafraziramo Hegela, "loša konačnost"...
Evropski parlament usvojio je privremeni sporazum o uvođenju nižih graničnih vrijednosti za najštetnije zagađivače vazduha, kao i o unapređenju praćenja kvaliteta vazduha u Evropskoj uniji....