Koliko je lako sve svaliti na Iran. Izraelci to vole. Postoji đavo koji se zove Iran, zbog kog se sve ovo i dešava. Možda postoji iranski novac, možda i ne – ali intenziviranje palestinske pobune jeste najočekivanija i najrazumljivija posledica svega što se događa na Zapadnoj obali tokom poslednjih meseci rata u Gazi. Jedino iznenađenje je što do toga nije došlo ranije.
U ovih 11 meseci rata u Gazi, Izrael je prevrnuo Zapadnu obalu naglavačke, kao što sada prevrće puteve ka Tulkaremu i Dženinu, od kojih ništa nije ostalo. Ovo je najteži napad na Palestince na Zapadnoj obali od vojne operacije Homat Magen iz 2002, a čak i prevazilazi tu operaciju jer se dešava pod okriljem drugog, varvarskijeg napada u Gazi. Za razliku od operacije Homat Magen,1 za sadašnji napad ne postoji razlog niti opravdanje. Izrael je iskoristio rat u Gazi kako bi intervenisao na Zapadnoj obali. Reakcija stanovnika je zakasnila, ali je sada tu.
Napad na Palestince ovog puta ide iz dva smera: s jedne strane su vojska, Šabak i Magav (pogranična policija), a s druge nasilna milicija naseljenika. Koordinisani su tako da ne smetaju jedni drugima. Ponekad idu i zajedno, pa divljaci iz naseljeničkih postaja oblače uniforme i pretvaraju se u „pripravne jedinice“2 što im daje opravdanje da sprovode pogrom. Vojska pažljivo pazi da se ne meša. U ovom kontekstu neverovatno deluje izjava visokog vojnog zvaničnika koji je krajem nedelje upozorio da je nasilje koje sprovode naseljenici nezamislivo (Haaretz, 29.08.2024.). „Jevrejski terorizam čini veliku štetu sigurnosti na Zapadnoj obali“, rekao je izvor čije su snage mogle i morale da zaustave jevrejski terorizam još odavno. Još se nije dogodio pogrom u kom vojnici nisu stajali po strani. Ponekad čak i učestvuju, a viši oficir se usuđuje da se žali.
Taj 7. oktobar nije samo dan naše katastrofe, već i palestinske. Ne postoje reči kojim bi se iskazalo kako se Izrael iživljava nad Gazom. Ali on nije stavio ruke na Zapadnu obalu bez ohrabrenja kahanističkih ministara i ćutanja premijera, ostalih ministara i javnosti. Poslednjih nedelja sam obišao Dženin, Tulkarem, Kalkiliju, Ramalu i Hebron. Ništa više tamo ne podseća na stvarnost do 6. oktobra, iako Zapadna obala nije učestvovala u oktobarskom napadu. Tri miliona Palestinaca se probudilo 8. oktobra u novoj realnosti, što ne znači da je prethodna bila humanija ili legitimnija. U žudnji da iskoristi priliku za osvetu, izraelska čizma nemilosrdno gazi Zapadnu obalu.
Desetine hiljada duluma zemlje je prisvojeno, zaplenjeno i sravnjeno poslednjih meseci i jedva da postoji brdo na Zapadnoj obali koje nema izraelsku zastavu ili naseljeničku ispostavu koja će jednom postati grad. I blokade su se vratile u punoj snazi, nemoguće je putovati iz jednog mesta u drugo a da se ne zaglavite na blokadi i ne trpite poniženje satima.3 Nemoguće je bilo šta planirati, u stvarnosti u kojoj je najmanje 150 hiljada ljudi izgubilo prihode otkako im je rad u Izraelu zabranjen. Svi su kažnjeni zbog 7. oktobra. Ostali su 11 meseci bez prihoda, šta ste mislili da će se dogoditi?
U susedstvo je stigao i novi igrač: bespilotna letelica. U tami rata koji se odvija u Gazi, vazduhoplovstvo je počelo da koristi snajpere na prepunoj Zapadnoj obali. Prema podacima Ujedinjenih nacija 630 Palestinaca je ubijeno na Zapadnoj obali od početka rata, 140 njih u oko pedesetak vazdušnih napada. Ono što je dozvoljeno u Gazi, dozvoljeno je i na Zapadnoj obali. Vojnici su to usvojili i uskladili s tim svoj odnos prema Palestincima. Ako već nismo u Gazi, bar ćemo se ponašati kao da jesmo tamo. Pitajte svakog Palestinca kroz šta je prošao. Beznađe na Zapadnoj obali se nikada nije činilo tako neotklonjivo.
I posle svega da ne bude terorizma?
