Foto: Ministarstvo vanjskih poslova Egipta/REUTERS
Egipatski ministar spoljnih poslova Sameh Šukri u subotu, 1. aprila, sastao se sa šefom sirijske diplomatije Fejsalom Mekdadom, prvi put od izbijanja građanskog rata u Siriji pre više od decenije, ukazuje agencija Frans pres (Agence France-Presse).
Sastanak je održan u Kairu dok sve više arapskih zemalja uspostavlja kontakte s vladom u Damasku koja je bila politički izolovana od početka rata u Siriji i koja je izbačena iz Arapske lige zbog krvavog gušenja prodemokratskih demonstracija.
Nekoliko arapskih zemalja pružilo je pomoć Siriji nakon što su u zemljotresu 6. februara poginule desetine hiljada ljudi u toj ratom razorenoj zemlji i susednoj Turskoj.
Tada je egipatski predsednik Abdel Fatah al-Sisi pozvao sirijskog kolegu Bašara al-Asada, prvi put otkako je Sisi preuzeo dužnost 2014., posle čega su telefonom razgovarali i šefovi diplomatija dve zemlje. Šukri je potom posetio Damask i sreo se s Asadom 27. februara.
Za razliku od drugih arapskih vlada, Kairo nikada nije u potpunosti prekinuo veze sa Damaskom nakon rata, ali su odnosi narušeni, ukazuje AFP.
Posle zemljotresa, međutim, i uticajne zemlje u regionu poput Saudijske Arabije poslale su pomoć Siriji, posle čega su usledili pregovori Rijada i Damaska o obnavljanju konzularnih usluga.
Ujedinjeni Arapski Emirati predvode kampanju da se Sirija vrati u arapsko okrilje, a predsednik Mohamed bin Zajed Al Nahjan rekao je prošlog meseca da je “došlo vreme” da se Sirija reintegriše u širi region.
Normalizacija odnosa
Sastanak u Egiptu je bio korak ka normalizaciji odnosa dve zemlje, ocenjuje Asošiejtid pres (Associated Press).
Dvojica ministara najpre su se sama sastala, posle čega su im se pridružili članovi delegacija radi širih konsultacija o sredstvima podrške “sirijskom narodu da obnovi jedinstvo i suverenitet nad celom teritorijom”, rekao je portparol egipatskog Ministarstva spoljnih poslova.
Egipat i Sirija idu ka ponovnom uspostavljanju veza, pošto su godinama mnoge javne ličnosti u Egiptu pozivale Sisijevu vladu da obnovi veze s globalno izolovanom Asadovom vladom, a takođe su se zalagali i za povratak Sirije u Arapsku ligu koja ima sedište u Kairu.
Sirija je suspendovana iz Arapske lige i drugih panarapskih organizacija. Ipak, poslednjih godina nekoliko arapskih zemalja počelo je da obnavlja veze s Asadovom vladom nakon što je povratila kontrolu nad većim delom zemlje, zahvaljujući vojnoj pomoći Irana i Rusije.
Razorni zemljotres koji je u februaru pogodio Tursku i Siriju intenzivirao je korake ka normalizaciji odnosa sa Sirijom, ističe AP. Nekoliko arapskih zemalja poslalo je visoke zvaničnike i pomoć kako bi iskazalo solidarnost sa Sirijom i Turskom, a Asad je takođe nedavno posetio Ujedinjene Arapske Emirate i Oman.
Povratak u Arapsku ligu
Jačanje saradnje Egipta i Sirije je poslednji u nizu znakova da arapske države popravljaju veze s Asadom, ocenjuje Rojters (Reuters).
“Ministri su se saglasili da intenziviraju kanale komunikacije između dve zemlje na različitim nivoima tokom predstojeće faze”, saopštilo je egipatsko Ministarstvo spoljnih poslova.
Egipat je takođe ponovio podršku “sveobuhvatnom političkom rešenju sirijske krize što je pre moguće”.
Egipatski bezbednosni izvor rekao i je da je cilj posete šefa sirijske diplomatije bio da se preduzmu koraci za povratak Sirije u Arapsku ligu uz posredovanje Egipta i Saudijske Arabije.
Dok su ključne regionalne sile – Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati – nedavno signalizirale sve veću otvorenost prema Damasku, neke zemlje, uključujući SAD i Katar, protive se rehabilitaciji veza s Asadom, navodeći brutalnost njegove vlade tokom građanskog rata, kao i potrebu da se vidi napredak ka političkom rešenju u Siriji.
Nova geopolitika Bliskog istoka
Egipat i Sirija su uznapredovali u pregovorima o obnavljanju potpunih diplomatskih odnosa, dok brz sled događaja preoblikuje geopolitiku Bliskog istoka, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Izvori kažu da bi krajem aprila po završetku Ramazana mogli da se sastanu i predsednici dve zemlje, Sisi i Asad, mada datum i lokacija mogućeg samita još nisu utvrđeni.
Pored obnavljanja odnosa Damaska i Kaira, ističe američki list, i Saudijska Arabija i Sirija takođe se približavaju sporazumu o ponovnom uspostavljanju diplomatskih odnosa u pregovorima uz posredovanje Rusije.
Asad je tokom građanskog rata, dok je koristio hemijsko oružje i druge brutalne metode, uživao podršku Rusije i Irana. Sada, kako je postalo jasno da ostati na vlasti, pojačali su se napori i da se on vrati u arapsko diplomatsko okrilje, što bi, prema oceni Volstrit džurnala, moglo da smanji uticaj Irana, ali da donese trgovinske prednosti za sve strane.
Nekoliko arapskih zemalja, među kojima su Egipat, UAE, Saudijska Arabija i Jordan, poslalo je pomoć u Siriju posle razornog zemljotresa, dok je Asadova vlada nastojala da iskoristi saosećanje iz arapskih zemalja kako bi popravila odnose s tim državama, kao i da lobira za ukidanje oštrih sankcija koje je Zapad uveo od početka građanskog rata.
Ipak, Asad je i dalje parija u većem delu sveta zbog svog brutalnog obračuna sa sopstvenim narodom, ističe list. SAD i evropske zemlje su napravile izuzeće iz strogih ekonomskih sankcija, dozvoljavajući isporuku humanitarne pomoći nakon februarskih zemljotresa, ali su poručili da ih katastrofa neće navesti da omekšaju odnose s Asadovom vladom.
S druge strane, ukazuje Volstrit džurnal, na Bliskom istoku se odvija šire geopolitičko prestrojavanje – Saudijska Arabija je prošlog meseca ponovo uspostavila diplomatske odnose s rivalskim Iranom u dogovoru kojim je posredovala Kina.
U pozadini toga je neizvesnosti oko dugoročne posvećenosti Vašingtona bezbednosti regiona bogatog energijom, gde su decenijama dominantna sila SAD, koje se sve više fokusiraju na Kinu i Rusiju.
