Foto: Dejan Rakita/Pixsell
Na zasedanju ministara životne sredine Evropske unije (EU), održanom u ponedeljak, 17. juna, u Luksemburgu, konačno je usvojen revolucionarni Zakon o obnovi prirode.
„Nemamo vremena da pauziramo zaštitu životne sredine”, poručio je belgijski političar Elan Meron. „Savet EU izabrao je da obnovi prirodu u Evropi štiteći na taj način njen biodiverzitet i životnu sredinu evropskih građana.”
U cilju ublažavanja klimatskih promena i posledica prirodnih nepogoda, Evropska komisija predložila je Zakon o obnovi prirode još u junu 2022. godine, a njegov fokus je na obnavljanju degradiranih prirodnih predela u EU. Konkretno, do kraja decenije teži se obnovi najmanje petine kopnenih i morskih područja na teritoriji zemalja članica, a do sredine veka treba da se obnove svi ekosistemi kojima je obnova neophodna.
Mada zaštita prirodnog okruženja deluje kao tema o kojoj bi svi mogli da se slože, put do konačne odluke bio je trnovit i neizvestan i obeležili su ga protesti poljoprivrednika koji traju od decembra prošle godine.
Zemlje kao što su Italija, Švedska i Finska dugo su se protivile donošenju Zakona o obnovi prirode, dok je Mađarska svoju podršku predlogu povukla u martu.
Sa druge strane, prema pisanju medija, Austrija je u poslednjem trenutku promenila svoj stav i dala zeleno svetlo ovom zakonu. A slično se desilo i sa Slovačkom, koja je tokom ključnog glasanja ipak podržala tekst uprkos ranije izraženim sumnjama u vezi sa predlogom.
Tako je Zakon o obnovi prirode naposletku usvojen tesnom većinom od dvadeset zemalja u kojima živi 66% stanovništva EU. Prag za usvajanje propisa kvalifikovanom većinom u Savetu, zakonodavnom organu zajednice koji čine ministri zemalja članica, iznosi 65%.
Glavni argumenti za suprotstavljanje zakonu koji bi trebalo da zauzda višedecenijsko urušavanje ekosistema bile su brige oko uticaja na poljoprivredni sektor i standarda održivosti, ali i oko troškova same implementacije.
Ni pregovori u Evropskom parlamentu nisu bili lišeni nesuglasica. Donošenju Zakona o obnovi prirode opirali su se predstavnici Evropske narodne partije (EPP) desnog centra, najveće transnacionalne evropske političke stranke.
Uprkos pobuni desnice, poslanici parlamenta podržali su u februaru kompromisni tekst zakona sa 329 glasova „za” naspram 275 glasova „protiv”.
Preko 80% staništa u EU u lošem je stanju, a prethodni napori da se priroda očuva nisu uspeli da preokrenu zabrinjavajući trend njenog uništavanja.
Zakon o obnovi prirode trebalo bi da promeni situaciju nabolje.
Regulativa pokriva širok spektar ekosistema, uključujući šume, travnjake, reke i jezera, a u morima – morsku travu, sunđere i korale. Kako navodi Savet, do 2030, prioritet za obnovu imaće zaštićena područja u mreži Natura 2000 koja zauzimaju oko 18% teritorije EU.
Da bi se postigli zakonski utvrđeni ciljevi, zemlje članice moraju da unaprede najmanje 30% staništa, obuhvaćenih zakonom, iz lošeg u dobro stanje.
Ali rad tu ne staje… Obnovljeni predeli treba da se zadrže u svom unapređenom obliku.
Do 2050. procenat ekosistema, podvrgnutih obnavljanju, treba da se uveća na 90%.
Međutim, kako se Zakon o obnovi prirode ispostavio kao kontroverzni segment Evropskog zelenog sporazuma i predmet mnogobrojnih rasprava, konačni tekst predstavlja razblaženu verziju prvobitnih ideja.
Primera radi, na zahtev Evropskog parlamenta, uvedena je tzv. kočnica u slučaju nužde što znači da ciljevi, koji se odražavaju na poljoprivredu, mogu da budu suspendovani „pod izuzetnim okolnostima” koje ugrožavaju sigurnost snabdevanja hranom.
