Foto: REUTERS/Massimo Pinca
Aktuelna 2023. godina je na putu da postane najtoplija u dosadašnjoj istoriji merenja. Međutim, kako je saopštila Meteorološka služba Ujedinjenog Kraljevstva, naredna 2024, mogla bi da bude još toplija.
Uprkos tome što vrućinama širom sveta doprinosi i prirodni fenomen El Ninjo koji se javlja periodično, ključni faktor krije se, naravno, u antropogenim klimatskim promenama.
„Glavni pokretač rekordnih temperatura jeste tekuće zagrevanje koje su izazvale ljudske aktivnosti od početka industrijske revolucije”, kazao je istraživač Adam Šeif.
„Sa još mesec dana do kraja godine, 2023. će skoro izvesno biti najtoplija godina otkako se vodi evidencija i prestići će rekord iz 2016. koji je takođe bio potpomognut El Ninjom.”
Iako i dalje ne znamo koliko će 2023. tačno biti toplija u odnosu na predindustrijsko doba (1850-1900), očekuje se da će ovogodišnji porast srednje globalne temperature ipak biti ispod 1,5 °C.
Mada ova godina po svemu sudeći neće prekoračiti ovaj ključni prag iz Pariskog sporazuma, nova istraživanja pokazuju da on neće još dugo ostati netaknut.
Naime, Meteorološka služba Ujedinjenog Kraljevstva za nadolazeću godinu, po prvi put, prognozira da bi globalno zagrevanje tokom 2024. moglo zapravo da dostigne ili premaši prag od 1,5 °C.
Meteorolozi su proračunali da bi planeta naredne godine mogla da bude između 1,34 i 1,58 °C toplija nego u drugoj polovini devetnaestog veka (sa središnjom procenom od 1,46 °C). To će biti jedanaesta uzastopna godina tokom koje je srednja godišnja temperatura za najmanje 1 °C viša nego u predidustrijsko doba.
„Prognoze su u skladu sa trendom globalnog zagrevanja od 0,2 °C u toku jedne decenije, i podstaknute su značajnom epizodom El Ninja”, naglasio je dr Nik Danstoun, vodeći autor analize.
„Dakle, očekujemo dve nove godine zaredom koje će oboriti globalne temperaturne rekorde i, po prvi put, prognoziramo razumnu šansu da godina privremeno pređe granicu od 1,5 °C.”
„Važno je znati da ovo privremeno prekoračenje ne znači probijanje cilja iz Pariskog sporazuma. Ali prva godina iznad 1,5 °C svakako bi bila prekretnica u istoriji klime”, zaključio je Danstoun.
Ciljevi Pariskog sporazuma o ograničenju porasta temperature znatno ispod 2 °C (a idealno na 1,5 °C) odnose se na temperaturni prosek tokom dužeg niza godina, a ne u toku pojedinačne godine.
Dosadašnje globalno zagrevanje tokom 2023. nadmašilo je projekcije Meteorološke službe Ujedinjenog Kraljevstva koje su bile objavljene krajem 2022, a koje su predviđale da će 2023. biti toplija od predindustrijskog proseka za 1,08-1,32 °C.
Prema Kopernikusovim podacima, srednja globalna temperatura, od januara do novembra ove godine viša je od proseka za 1,46 °C, što je čini najtoplijom ikada zabeleženom.
