Huti i operacija “Prosperity Guardian”

Huti se često opisuju kao „pobunjenici“, što je možda bilo prikladno prošle decenije, ali više nije. U haotičnim prilikama posle niza pobuna u Jemenu 2011. godine, Huti – udruženi pokret političkih, verskih i plemenskih grupa sa severa zemlje – bili su kvalifikovani pobednici. Nisu izvojevali potpunu nacionalnu pobedu, ali su do 2014. uspostavili kontrolu nad glavnim gradom, Sanom, i većinom gusto naseljenih delova zemlje, izuzev Adena. Preživeli su usaglašen i krvav napad koji je pokrenut da ih ukloni sa vlasti, koji je predvodila Saudijska Arabija, a podržali Britanija i SAD.

foto: NBC News

Crveno more je jedna od najprometnijih brodarskih ruta na svetu. Kroz Suecki kanal i Bab al-Mandab prolazi skoro 30 odsto globalne pomorske kontejnerske trgovine i značajna količina nafte. Ili je bar tako bilo do prošlog meseca, kada su Huti iz Jemena počeli sa pokušajima da sve to prekinu.

U oktobru su lansirali više balističkih raketa na Izrael. Neke je presreo izraelski sistem protivraketne odbrane; druge su oborili razarači američke mornarice. Dok su takvi napadi propali, Huti su imali više uspeha u Crvenom moru.

Udaljenost između koralnih obala Crvenog mora relativno je mala. Brodovi koji plove na jug obično se drže zapadne, dok se brodovi ka severu kreću bliže istočnoj obali i Jemenu. Tako smo 19. novembra videli snimke kako se Huti ukrcavaju i preuzimaju komandu na brodu Galaxy Leader, koji plovi pod zastavom Bahama, iznajmljen je u Japanu a, prema Hutima, u vlasništvu je Izraela (mada su izraelske vlasti rekle da su vlasnici broda Britanci i da Izrael nema s njim nikakve veze). Usledili su gotovo svakodnevni napadi na komercijalne brodove.

Do sredine decembra, četiri najveće svetske brodarske kompanije – MSC, Maersk, CMA CGM i COSCO – obustavile su tranzit kroz Crveno more. Maersk je odlučio da sve svoje brodove preusmeri „do dogledne budućnosti“. Neke manje brodarske kompanije još odolevaju.

Crveno more je glavna pomorska veza između istoka i zapada starog sveta još od otvaranja Sueckog kanala 1869. godine. Britanska imperija je u 19. veku izgradila skladište za gorivo i kolonijalnu ispostavu u Adenu kako bi kontrolisala trgovinu između Bombaja i Londona. Alternativa je plovidba oko Rta dobre nade, na krajnjem jugu Afrike, što putovanju dodaje na hiljade kilometara.

Huti su jasno stavili do znanja da je njihova „sveobuhvatna blokada u Crvenom moru“ reakcija na izraelske zločine u Gazi. Takođe predstavlja direktan izazov američkoj pomorskoj dominaciji na Bliskom istoku. Već su i neuspešni raketni napadi na američki protektorat bili dovoljan problem. Prkositi američkoj moći u vodama koje su druge po značaju u regionu (posle Persijskog zaliva), nužno je izazvalo reakciju.

Sjedinjene Države i nekoliko njihovih saveznika pokrenuli su 18. decembra operaciju Zaštitnik prosperiteta (Prosperity Guardian) za pratnju komercijalnim brodovima na putu kroz Crveno more. Američke snage su obarale protivbrodske rakete koje su lansirali Huti. Helikopteri sa nosača aviona USS Eisenhower i razarača USS Gravely potapali su male jurišne čamce. Razarač Kraljevske mornarice HMS Diamond oborio je jedan dron. Nijedan komercijalni brod nije pretrpeo ozbiljnu štetu od početka operacije, ali to nije bilo dovoljno da se gigantske brodarske kompanije vrate.

Huti se često opisuju kao „pobunjenici“, što je možda bilo prikladno prošle decenije, ali više nije. U haotičnim prilikama posle niza pobuna u Jemenu 2011. godine, Huti – udruženi pokret političkih, verskih i plemenskih grupa sa severa zemlje – bili su kvalifikovani pobednici. Nisu izvojevali potpunu nacionalnu pobedu, ali su do 2014. uspostavili kontrolu nad glavnim gradom, Sanom, i većinom gusto naseljenih delova zemlje, izuzev Adena. Preživeli su usaglašen i krvav napad koji je pokrenut da ih ukloni sa vlasti, koji je predvodila Saudijska Arabija, a podržali Britanija i SAD. Huti su nešto najbliže vladi u Jemenu – mnogo bliže od takozvanog predsedničkog rukovodećeg saveta koji su sastavili Saudijci, a koji većinu svojih poslova obavlja iz hotela Ric Karlton u Rijadu.

U Britaniji se čuju zahtevi za veće učešće Kraljevske mornarice. Kolumnista Telegrafa Tom Šarp objavio je pet tekstova u kojima traži da se u Crveno more pošalje nosač aviona Kraljevske mornarice HMS Queen Elizabeth, kao i da se pokrenu „ofanzivni udari na teritoriju Huta“. Ne pominju se godine brutalnog rata u Jemenu, koji su održavale Britanija i SAD, gde se poginuli broje u stotinama hiljada.

SAD i Velika Britanija su 3. januara izdale „poslednje upozorenje“ Hutima da obustave napade. Huti su odgovorili sledećeg dana tako što su na brodarsku rutu poslali „površinski čamac bez posade prepun eksploziva“. To je otvorilo mogućnost za još jedan krug anglo-američkih napada na Jemen. Ali Huti su već pokazali da se ne mogu zaplašiti. Prošle sedmice su izveli, kako se navodi, svoj najveći napad do sada, koji su presrele američke i britanske snage. Veći sukob je sve izgledniji.

Kriza u Crvenom moru otkrila je odsustvo ne samo pretpostavljenih „srednjih sila“, već i Kine. Transport robe od Šangaja do Roterdama je simbol trgovačkog puta u savremenom svetu. Međutim, iz Pekinga je stiglo samo jedno suzdržano saopštenje pro forme, koje je potpisao zamenik direktora odeljenja za informisanje u ministarstvu spoljnih poslova, a kojim se „sve strane“ pozivaju na konstruktivnu ulogu. Na terenu, situacija je prepuštena rastućem nasilju SAD i njihovih manjih saveznika.

London Review of Books,

Prevela: Milica Jovanović

Peščanik.net

 

 

Podijelite ovaj članak
Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Tom Stevenson

Tom Stevenson

VIŠE IZ KATEGORIJE
VEZANI ČLANCI
Globalnu nestabilnost u nesretnom kontekstu današnjice opravdano je geopolitički organizaciono i funkcionalno preispitivati. Razloga je nekoliko i prvi leži u činjenici da odnosi i okolnosti...
Nekoliko desetaka antiratnih aktivista okupilo se u četvrtak navečer na Times Squareu u New Yorku i ispred Bijele kuće protestujući protiv američkih i britanskih napada...
Globalne cene nafte porasle su u sredu kada je zabrinutost zbog krize u Crvenom moru pojačana izveštajima o poremećajima na najvećem naftnom polju u Libiji....