Izbore je dobio Pokret Samoopredelenje – LVV, sa 42 odsto, odnosno 48 poslaničkih mesta u Skupštini, slede Demokratska partija Kosova 25, Demokratski savez Kosova 20, Alijansa za budućnost Kosova 4, Socijaldemokratska inicijativa 3, Srpska lista 9, Stranka za sloboda, pravdu i opstanak 1. Deset mesta ostalih nacionalnih manjina, svaka partija po jedno mesto, ukupno 120 poslanika, koliko ima Skupština Kosova. To znači 100 albanske nacionalnosti, 9 + 1 poslanika srpske nacionalne zajednice i 10 drugih nacionalnih manjina.
Po Ustava Kosova mesto predsednika Skupštine pripada partiji koja je dobila najviše glasova. Partija koja je dobila izbore već 10 puta predlaže za to mesto dosadašnju ministricu pravde Aljbuljenu Hadžiju (Albulena Haxhiu). Opozicija, tj. Demokratska partija, Demokratski savez i AAK, ne prihvata predloženu kandidaturu. Socijaldemokratska inicijativa svih deset puta je bila uzdržana. Tako je Aljbuljena Hadžiju u deset dosadašnjih glasanja od potrebnog 61 dobijala 57 ili 58 glasova, zavisno od prisustvovanja glasanju broja poslanika, te još uvek nije završena prva konstitutivna sednica, koja je počela 15. aprila.
Ključ rešavanja je Srpska lista s njenih devet poslanika. Nju ne prihvataju ni pobednici ni gubitnici. Obe strane bi tako rešile problem ne samo izbora predsednika Skupštine već i formiranja vlade. Kada bi se prihvatila Srpska lista, mogla bi se formirati jaka vlada. Pobednička partija bi imala 68 mesta (LVV 48, srpski poslanici 9 +1, plus ostale manjine 10), dok bi opozicija imala čak 73 (PDK 25, DSK 20, AAK 4, Socijaldemokratska inicijativa 3, Srpska lista 9 + 1 = 10 i ostalih manjina 10).
Međutim, od Srpske liste beže svi kao da oni boluju od leproze. Ne samo da neće saradnju već vode i žestoku kampanju protiv nje. Osuđuj je da je pod direktivama Beograda i Aleksandra Vučića, da ne želi dobro Kosovu, da je teroristička organizacija, i još puno svakojakih optužbi i kritika. Neće da prihvate saradnju s onima koji su dobili poverenje 90% biračkog tela srpske zajednice na Kosovu.
Ignorisati Srpsku listu znači nepoštovanje biračke volje jednoj celoj nacionalnoj zajednici, svojim građanima. Ovakvo ponašanje političkih partija Kosova šalje lošu poruku domaćoj i međunarodnoj javnosti. Ovakvo ponašanje donosi samo štetu kosovskom društvu u celini. Istina je da se vladajuće koalicije slobodno formiraju, da partije nalaze partnere za saradnju za dobrobit društva koje ih je izabralo. Što se legalnosti tiče, ignorisanje jedne partije i favorizovanje druge u procesu formiranje vlasti – sve je uredu i zakonito. Međutim, postavlja se pitanje legitimiteta. Kakva je ta vlada koje ignoriše volju 90% srpskog biračkog tela, državljana Republike Kosova?!
Realno gledajući dešavanja na Kosovu, nije teško zaključiti da dobar deo srpskog stanovništva ne prihvata nezavisnost Kosova; dosadašnji poslanici Srpske liste otvoreno su se izjasnili protiv nezavisnosti Kosova. Ali istina je i to da ova lista predstavlja čitavo jedno biračko telo. Međutim, ignorisanjem ih se ne može privoleti da budu odani državi Kosovu. Bolje je imati ih u vladi nego vani. U nekim ranijim vladama su učestvovali, imali su čak i po dva ministarska mesta. Ako budu deo vlade, ne mogu naneti veću štetu u vladi nego van nje. Njihovo učestvovanje u vladi može samo pozitivno da utiče na zadovoljstvo srpske nacionalne zajednice.
Od novembra 2022. na severnom delu Kosova, gde je srpsko stanovništvo u većini, sva četiri predsednika opština su nesrbi. Tri Albanca i jedan Bošnjak, član Pokreta Samoopredelenje. Lokalna administracija ne funkcioniše normalno jer građani ignorišu nametnute vlasti. Istina za volju, treba napomenuti da su u znak protesta na jednu odluku vlade u vezi s registarskim tablicama četiri predsednika opština dali ostavke. Pametna vlast bar bi pokušala naći neko obostrano zadovoljavajuće rešenje, a ne da pristupi izboru drugih kada se znalo da će izbori biti bojkotovani. Novi izbori su održani u skladu sa zakonom i ustavom, potpuno legalno, ali ti izabrani predsednici nesrbi nisu dobili i legitimitet.
Ministarka pravde pre nekoliko meseci nije htela odgovoriti na postavljeno pitanje na srpskom jeziku u Severnom delo Kosovske Mitrovice. Naravno da to iritira svakog demokratski orijentisanog građanina, a pogotovu pripadnike nacije čiji je maternji jezik srpski. A na Kosovu su ravnopravni u službenoj upotrebi albanski i srpski jezik.
Ima mnogo problema koji otežavaju život stanovništva bez obzira na to koje su nacionalnosti. Vlasti trebaju nastojati prevazići probleme, a to se ne postiže ignorisanjem, već saradnjom. Politička snaga 10 poslanika srpske zajednice apsolutno ne može doći do izražaja u vladi. Oni tamo mogu samo da daju inicijative, pa će odlučivati većina, koju ne čine srpski ministri. Njihova politička moć ogleda se u Skupštini, oni tamo mogu kočiti promenu Ustava i donošenje nekih drugih važnih odluka, gde se obavezno traži i dvotrećinska većina rezervisanih poslanika manjina. Oni to moga da rade u Skupštini bez obzira na to da li se nalaze u vladi ili ne.
Pozivam političke vođe kosovskih albanskih partija da se okrenu radu za dobrobit kosovskih građana i države. Pozivam sve poslanika Skupštine Kosova da, kada ulaze u skupštinsko zdanje, zaborave partijske i lične interese, da razmisle ko je njih izabrao i zašto, dobro da razmisle, pa da odluče podići ruku ili ne. Samo tako može se postići prosperitet i mogu da opravdaju ukazano poverenje građana. Izbori se organizuju svake četiri godine, niko nije nezamenljiv.
Prenosimo deo teksta uzet iz KoSSev 03/05/2025, koji je preuzeo i KOHA, preveden s albanskog.
Zakletva „Štitiću teritorijalni integritet Kosova“; Redža: Poslanici SL pokušali da sakriju potpisivanje
Srpski poslanici stavili su potpise na zakletvu, što su odbili da učine u sali Skupštine, gde su mogli da budu snimljeni kamerama. Na kopijama dokumenata koje je obezbedila KOHA oni su izrazili obavezu i za zaštitu suvereniteta Kosova. A njihove albanske kolege napravile su brojne greške u pisanju imena i prezimena. Među poslanicima koji se nisu pridržavali pravila gramatike nalazi se i jedini akademik u Skupštini.
Objavljene su zakletve koje svih devet novih poslanika Srpske liste nisu hteli da potpišu u sali Skupštine, gde bi mogli biti snimani kamerama.
Svojim potpisom ispod teksta napisanog na srpskom jeziku oni su se izjasnili kao poslanici Republike Kosovo i obavezali se da će raditi u interesu države Kosovo i očuvanja njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta.
„Ja, poslanik Skupštine Republike Kosovo, zaklinjem se da ću časno i posvećeno obavljati svoju dužnost i dostojanstveno predstavljati narod, raditi u interesu Kosova i svih njegovih građana, zalagati se za zaštitu i poštovanje ustavnosti i zakonitosti, za očuvanje suvereniteta, teritorijalne celovitosti i institucionalnog integriteta Kosova, za garantovanje sloboda i prava čoveka, u skladu sa zakonima zemlje. Zaklinjem se!“, navodi se u tekstu zakletve na srpskom jeziku koju su potpisali i poslanici Srpske liste.
Četvoro poslanika ove partije napisalo je svoja imena na zakletvi ćirilicom. Jedna od poslanica ove stranke koja ima čvrste veze sa Srbijom pogrešila je datum. Ljiljana Stevanović napisala je broj 5 umesto 4, da označi mesec.
Greške različite prirode pravile su i njene albanske kolege u tri polja koja su morale ručno da popune. Na zakletvi je od poslanika zatraženo da napišu samo svoje ime i prezime, stave potpis i upišu datum zakletve.
Mnogi poslanici nisu se držali gramatičkih pravila kada su koristili velika štampana slova. Jedini akademik u Skupštini, Kujtim Šala (Shala), koji je specijalizovan za modernu književnost, književnu teoriju, književne forme i estetiku, stavio je tačke iznad dva velika štampana slova: I i J.
Istu grešku napravilo je i oko 20 drugih poslanika, među njima i vršioci dužnosti ministara: Faton Peci, Ejup Maćedonci (Maqedonci), Eljbert Krasnići (Elbert Krasniqi) i Ljiza Gaši (Liza Gashi). Poslanici su položili zakletvu 19. aprila, u trećem pokušaju da se konstituiše novi saziv. Konstitutivna sednica još uvek nije završena iako je do sada održano 10 nastavaka.
Ime ministarke koja je četiri godine vodila Ministarstvo obrazovanja, Arbrije (Arbërie) Nagavci, teško je čitljivo.
A vršilac dužnosti ministra finansija, Hekuran Murati, bio je štedljiv čak i u tekstu zakletve. On je među poslanicima koji su koristili najmanji font.
Neki poslanici započeli su prezime malim slovima, neki su koristili velika slova u sredini reči, a drugi su izostavili pojedina slova.
Neki su čak pogrešili i datume.
Najpažljiviji su bili lideri političkih partija. Njihove zakletve su bile bez grešaka, a neki, poput Ramuša (Ramush) Haradinaja, pokazali su veštine u stilizaciji.
