Ako posle toliko godina strašnog rata protiv terora, beskrajnog Afganistanskog rata, Iračkog rata 3 i Sirijskog rata 1 nema znatnijeg antiratnog pokreta u ovoj zemlji, za to možete zahvaliti jedinoj sjajnoj zamisli države nacionalne bezbednosti. Četrdeset godina po završetku Vijetnamskog rata, jedini zadatak koji je ostavila Amerikancima je komično zahvaljivanje vojnicima na njihovom služenju zemlji, nešto što bi 50-ih i 60-ih godina prošlog veka bilo nezamislivo zato što biste, u suštini, zahvaljivali sami sebi.
„Niko ne želi rat – ni Izrael, ni Hezbolah, ni Iran – ali teško je reći kako bi se situacija mogla razrešiti bez rata“, kaže profesor Deni Orbah, vojni istoričar na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu.
Novi predsjednik Irana Pezeškian je obavezan prema konzervativnom establišmentu zemlje. Ipak, njegovo predsjedništvo moglo bi biti šansa.
Mnogi u Izraelu strahuju da bi do kraja jula – posle posete premijera Benjamina Netanjahua Vašingtonu – moglo doći do rata. Visoki izraelski generali saopštili su da su odobrili plan za ofanzivu kojom bi se Hezbolah potisnuo sa granice; s druge strane, vođa ove militantne grupe Sajed Hasan Nasralah upozorava na rat „bez pravila i bez ograničenja“.
Ne prođe dan bez desetine ubijenih Palestinaca, većinom žena i dece. Moralni je minimum priznati taj masakr. Kada Izrael pak govori o masakru, misli na 7. oktobar i samo na 7. oktobar.
Nije samo Amerika zemlja kojom vladaju starci. Vladimir Putin ima 71 godinu, kao i Si Đinping. Indijac Narendra Modi ima 73 godine; njegov pakistanski kolega Shehbaz Sharif je godinu dana mlađi…
„… Gaza se ubrzano pretvara u deponiju, gde su i zgrade i ljudska tela, ekosistemi […] i voćnjaci unakaženi do neprepoznatljivosti i svedeni na organsko-neorganski šut. Solidarnost sa životom, prostorom i svetom pretvorenim u otpad zahteva još nešto pored saosećanja. Pa šta bi to moglo biti?“
Jednakost ne znači da svi treba da dobijamo isto, već da se jednako vodi računa o svim različitim potrebama. Jednakost nije osobina koju ljudi imaju, nije nešto poput težine, visine i boje kože, već postupanje prema ljudima koje vodi računa o njihovoj jedinstvenoj posebnosti.
Sve do trenutka kada je metak okrznuo uho Donalda Trampa, kampanja za predsedničke izbore u SAD ličila je na tragikomični okršaj između „osuđenika“ i „slabića“. Debakl ostarelog Džoa Bajdena u nedavnoj debati sa njegovim, gotovo jednako ostarelim prethodnikom, pothranio je već rastući osećaj opasnosti u kom se nalazi američka demokratija, bez obzira na to ko od njih dvojice izađe kao pobednik u novembru.
Kao i mnogi drugi desničarski populisti širom sveta, Trump širi strah da se zemlja na neki način otima od onih koje on redovno naziva „običnim ljudima“. Kao i u mnogim drugim slučajevima terora, oni koji su spremni da počine nasilje sebe vide kao žrtve, uvereni da su se oni drugi, a ne oni sami, prvi odali zlu.
Kinesko je gospodarstvo u drugom kvartalu osjetno izgubilo na dinamici. Bruto domaći proizvod drugog najvećeg svjetskog gospodarstva rastao je između aprila i juna za 4,7 posto
Prvo staklo za automobil firma u Horovicama izradila je prije 28 godina. Tvornica koja je na početku imala 60 zaposlenih i na jednoj poluautomatskoj liniji proizvodila nekoliko stotina hiljada stakala godišnje uvećala se deset puta. Od 2011. instalirali su tri nove linije, a prvu potpuno robotizovanu pustili su u pogon 2016. godine. Sada se u horovičkoj tvornici proizvode autostakla na devet integrisanih linija.
