Foto: Pixabay
Nigerija je ove nedelje zabranila korišćenje plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu u kancelarijama vlade.
Ali ovo je samo uvod u zabranu na nacionalnom nivou koja treba da stupi na snagu u januaru sledeće godine kako bi se smanjila zavisnost ove zemlje od plastike.
Nigerija proizvodi oko 2,5 miliona tona plastičnog otpada godišnje.
Međutim, mnogo veći problem od same količine jeste način na koji se tim đubretom upravlja. A s obzirom na to da se preko 70% plastičnog otpada ne reciklira, to znači da se njime upravlja neodgovorno i neodrživo.
Većina plastike završava na deponijama odakle odbačeni plastični proizvodi mogu da dospeju do reka, jezera, laguna i okeana.
Štaviše, to se zapravo i dešava: Nigerija je jedna od 20 zemalja, koje su zbirno odgovorne za 83% plastike u okeanima, navodi Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (UNIDO).
Mnoge zajednice na obalama nemaju izgrađen sistem prikupljanja otpada pa smeće zapravo nema kuda, osim naravno u okean. UNIDO iznosi procene da preko 200 hiljada tona nigerijskog plastičnog otpada godišnje završi u Atlantiku.
Baš kao što zemlje imaju svoj Dan ekološkog duga, tako imaju i Dan tzv. plastičnog duga.
To je datum kada se u potpunosti iscrpi kapacitet za upravljanje otpadom u pojedinačnoj zemlji. Posle ovog dana, svim đubretom koji nastane loše se upravlja zbog čega ono pronalazi svoj put u životnu sredinu.
Nigerija je ove godine u „plastični” dug ušla 14. februara kao šesta zemlja na svetu, obuhvaćena istraživanjem švajcarske konsultantske kuće Earth Action. Prošle godine, to se desilo već 3. januara, i u tome je bila neslavni svetski pionir.
Ovo potcrtava još jednom da najveći izazov u Nigeriji nije koliko se otpada proizvede, već šta se sa njim radi i gde on završava.
Veliki izazov u ovoj afričkoj zemlji su plastične kese za vodu. Kako se ističe u jednoj studiji, u toku samo jednog dana, u Nigeriji, iskoristi se i baci preko 60 miliona ovakvih kesa koje podsećaju na pakovanja mleka koja su nekada bila popularna kod nas.
Plastične kese za vodu nalaze se na listi proizvoda koji će od 2025. biti zabranjeni. Pored njih, zabranjuju se i jednokratni pribor za jelo, slamčice i plastične flaše.
Najnaseljeniji grad u Nigeriji, Lagos, slično je uradio već u januaru ove godine kada je proglašena zabrana korišćenja i distribucije stiropora i druge jednokratne plastike koja je automatski počela da se primenjuje.
Borba protiv plastike traje godinama unazad, pa su tako Novi Zeland, Indija, Kanada i Kenija samo neke od zemalja koje su već ranije zabranile određene plastične proizvode, a Ujedinjene nacije najavile su veliki međunarodni sporazum za okončanje svetskog zagađenja plastikom u rangu sa Pariskim sporazumom.
Većina plastike proizvodi se od fosilnih goriva i tokom proizvodnje oslobađaju se velike količine gasova koji zagrevaju atmosferu.
Samim tim, ne samo da smanjenje korišćenja jednokratnih plastičnih proizvoda, motivisano zabranama, dovodi do manjeg zagađenja životne sredine, već je to istovremeno i bolje iz perspektive klimatskih promena.
